Српско соколско друштво “Душан Силни” у Дубровнику (2)

На скупштини Жупе у Дубровнику 8. марта 1914. изабрана је нова управа. Изабрани су : старјешина Мирко Комненовић; подстарјешина Др. Мато Грацић; тајник Јово Секуловић; благајник Петар Тошић; вођа Лесо Куртовић и од сваког соколског друштва по један члан управе. Одборници : др. Франо Кулишић, Давид Љубиша, Душан Суђић, Божо Милиновић, Александар Видојевић, Андро Балабушић, Душан Црногорчевић, др. Веселин Мрђен, др. Милош Мартић, Антун Крекић. За надзорнике Жупе изабрани су : за Боку Которску Богомил Јововић, а за Горњу Далмацију Вељко Покрајац. (29).

УСТАЈ! ЖИВИ! БОРИ СЕ! НЕ КЛОНИ! – Први слет српске соколске жупе на приморју у Добровнику

Свој последњи слет Жупа је одржала на Далматинском Косову код цркве Лазарице, крај Книна на Видовдан 1914. Душановци су заједно са Српским соколима из Боке Которске корпоративно отпутовали 27. јуна 1914. Велика маса народа, која се сваке године окупљала на Видовдан, дочекала је соколе на станици и топло их поздравила. На заједничком ручку код цркве одржани су патриотски говори. По подне одржана је јавна вежба чланства, чланица и подмлатка жупе.

Соколске вежбе

У листу “Српска Зора” о слету : „Хиљадама народа с крајине Книнске, Врличке од Кистања, Задра Бенковца, Дрниша из Спљета и Каштела Шибеника, Скрадина Обровца, Сиња, Имотскога из Боке и Дубровника са крајине Босанске и из Лике окупише се око братских соколских чета и помолише се Богу за изгинулу браћу храбре косовске Осветнике. На парастосу је складно пјевало пјевачко друштво „Србадија” из Шибеника. Иза парастоса изводили су са успјехом вјежбе српски и хрватски соколи уз пратњу Спљетске музике.” (30)

На Слету је Грга Анђелиновић одржао говор подељен у 4 дела а сваки се завршавао рефреном „Не кличем здраво ни мени ни вама, већ оним јунацима који ће скоро гинути за народно уједињење”. При поласку жандармерија је забранила све манифестације и свирку музике не саопштивши никоме шта се у Сарајеву догодило. На станици Перковић чуло се међу соколима “убише Фердинанда”. На Видовдан 28. јуна 1914. српски соколи из Боке Которске организовали су излет у Будву, где су приредили јавну вежбу. Сем сокола из Боке Которске на јавној вежби учествовали су представници дубровачког „Душана Силног”. Вежба се није завршила због гласа о убиству Фердинанда. Соколи су се мирно повукли. (31)

У борби за Ослобођење

Српски соко: Устај! Живи! Бори се! Не клони!

У Дубровнику је црна слутња обузимала грађане који су гледали полицајце, жандаре и финансијске стражаре у непрестаном шапутању са неким пропалим лицима. Бијаше јасно да су их подстицали на нереде. Растурише у новине, па и у службену „Смотру далматинску”, „да је у Дубровнику таково огорчење, да прети погибељ немира.” Власт је 4 јула 1914. заказала задушнице за Франца Фердинанда. Посебним позивом била су позвана сва месна друштва да суделују у задушницама у цркви. Управу „Душана Силног” позвало је поглаварство да суделује корпоративно у одорама на задушницама. Управа „Душана Силног” и Хрватски соко закључили су да учествују у задушницама са по два члана и без одоре. Све државне, покрајинске и месне власти присуствовале су задушницама. Иза задушница сви су били убеђени да се нешто спрема. Најпре су почели да се окупљају пред општином сеоски стрелци, које је организовао аустријски капетан Матичевић. Њима су се били придружили око 50 људи, у Дубровнику непознатих. Били су прљави, одрпани а добрим делом и пијани. Њима је одржао говор Матичевић, који је завршио : „Браћо, јесмо ли сложни ? “. Одговорили су : „Јесмо, јесмо!”. После мисе руља је тражила да се скине српска застава са општине. Навалили су на врата општине да продру у њу. Нијесу успели. Врата бијаху јача од њих. Начелник др. Мелко Чингрија није хтео да пристане, па је поклисару управне власти која је подупирала руљу одговорио да се сили не може противити, али да он заставу не скида. По налогу Ренкина застава је скинута од распаљене руље. Градоначелник Мелко Чингрија узалуд је тражио помоћ жандармерије. Кренувши у поворци, навалили су на српске установе: Српску штампарију, „Дубровачко Радничко друштво”, Српско Пјевачко друштво „Слога”, Српску основну школу, Матицу Српску, Српску Музику, Српску штионицу и уредништво „Дубровника”. Разбили су прозоре камењем, отргнули су са прозора друштвене заставе, уништили покућство у Српској школи и у друштву „Слога”. Руља је после тога напала Дом Душана Силног у Пилама.

Демонстрације против Срба Дубровчана, њихово протеривање и узурпирање града.

У „Споменици 25. година соколског рада у Дубровнику” истакнуто је : „Уз пут скинуше неколико табли са дућана, написаних ћирилицом. Ова руља плаћених безкучника и одрлија свом жестином навали камењем на зграду „Душана Силног”. Када су се уверили да из зграде „Душана Силног” не пуцају бомбе, како се у граду причало, разбили су врата. Франковци су опустошили Дом Душана Силног, потопили друштвени чамац, скинули натпис Душан Силни са Дома, уништили намештај, слике, библиотеку и гимнастичке справе бацили у море. Руља је два пута пуштошила зграду „Душана Силног”. Нико није спречавао руљу на том њеном вандалском походу. Перо Чингрија је обилазио град и гледао задовољни подсмјех људи чија је дужност била да сличне поступке спрече.

Српски Соко у Каштел-Ластви 1912.

Истог дана кад је извршен напад на зграду „Душана Силног” детективи су извршили претресе у стану и радњи трговца Миће Милишића. Његовог сина Војислава одвели су у поглаварство и саслушали, јер му је била нађен рубац са српском тробојком и грбом. Извршен је претрес код Уроша Јокановића, члана сокола. (32) Због претреса дошло је неколико детектива, комесара, жандарма и финанса са стране, особито из Задра у Дубровник. Све су преметачине извршене истовремено. Ништа нису нашли, па су сви истог дана отпутовали натраг. Преметачине су извршене код Мата Грацића у Лападу, у његовом стану; Др. Франа Кулишића у стану; Ђилда Јоба у стану; Јова Тошовића, у стану, књижари и магацинима; Антонија Бенуси, благајника Трговачке банке, у стану и канцеларији у стану и у благајни; Мите Пушибрка, чиновника „Српске Зоре”, у стану и у канцеларији „Српске Зоре”; Криста Доминковића, у стану и у уредништву „Дубровника”.

Дубровник, календар 1898.

Вршење преметачина је извршено по закону, само је учињења изнимка код куће Доминковића. Пошто Доминковић није био код куће, полиција је присилила стару слушкињу под претњом да ће је одвести у тамницу, да им отвори. Са собом су довели једног ковача, који је отварао оно што је било закључано. Детективи су тражили слике краља Петра, писма писана ћирилицом, па и најмање успомене из Србије. Доминковић је у свом листу број 22 од 23 јула 1914. коментарисао : „Ако се је мислило на Крагујевачке бомбе, били би их једнако нашли и у присуству домаћина као и у његовој отсутности, а онако исто би пошли празних шака.”. Уочи рата затворено је преко 60 талаца из Дубровника. (33)

Српско гимнастичко друштво „Душан Силни“, Дубровник 1910.

Забрањен је рад Српске соколске жупе на Приморју у Херцег Новом и свим српским соколским друштвима у Далмацији : Српском соколском друштву “Душан Силни” у Дубровнику, Српском соколу у : Книну, Котору, Бијелој, Будви, Ђеновићу, Каштел Ластви, Рисну, Задру и Херцег Новом. (34)

Кристо Доминковић

Душан Силни био је као и сва национална друштва у Дубровнику распуштен 25. јула 1914. На дан објаве рата настао је лов на истакнуте грађане и соколе. Народна стража спроводила је ухапшене. Забрањена је употреба ћирилице. Делатност Матице Српске обустављена је, а прегаоци затворени. Ухапшени су и стављени војној власти “на расположење као таоци” …Иво кнез Војновић, Игњат Јоб, Васо Пипер, Александар Куртовић, Божо Хопе, … . Сви су одведени у шибенску тамницу. На градским зидинама 31. јула 1914. постављен је оглас о таоцима одређеним за осигурање војничких транспорта, посебно жељезницом. Тамнице су биле пуне па су нове затворенике затварали у војне тамнице у Гружу. Мобилисани соколи били су проглашени за “политички сумњиве” и над њима се водио строги надзор. Полицијски агенти преобучени у “војне добровољце” пратили су “непоуздане војнике”.

Упркос томе пребегли су душановци Људевит Тајсер, Божо Нардели, Антун Суђа и Антун Корчуланин. Прва тројица пребегла су на италијанској фронти, а Антун Корчуланин на српском фронту, прешавши са српском војском преко Албаније. После рата носио је Албанску споменицу.

Васо Пипер: члан Душана Силног у Дубровнику

У Цавтату Нико Враголов осуђен је 15 месеци тамнице. Таоци су били Антун Братић, Перо Зоре, Ђуро Лонза, Перо Матијашевић, Антун Кушељ, … . Ухапшени су били Ђуро Враголов, Леле Миљан, Антун Морети. Интернирани су били Божо Враголов и Михо Малошевић. (35)

Сликар Игњат Јоб ухапшен је у лето 1914. У затвору су таоци међу којима и Васо Пипер морали да му помажу због душевних сметњи. Из затвора је, захваљујући пријатељу породице, пребачен у душевну болницу у Шибенику. Његов брат Цвијето Јоб погинуо је као добровољац у српској војсци у Првом светском рату. (36)

Васо Пипер рођен је у Котору 1892. Заједно са породицом прешао је у Дубровник. Био је истакнути члан Српског соколског друштва „Душан Силни” и учесник демонстрација 1913. у Дубровнику. Затворен је 1914. као таоц у Дубровнику. Са осталим таоцима из Дубровника пребачен је у затвор у Шибенику. (37)

Срби са Приморја су настојали да пребегну и као добровољци ступе у војске српских држава. Многи нису успели у томе.

Иван Кан Стојановић: Дубровачка књижевност (Српска дубровачка академска омладина)

Милан Срзентић, родом из Будве, учио је у Дубровнику Наутичку школу. Био је предњак Српског сокола „Душан Силни” у Дубровнику. Приликом стрељања у херцегновској утврди Шпањоли 17. септембра 1914. поморски капетан Милан Срзентић стргнуо је мараму и са руком на срцу довикнуо : „Овако Србин умире ! … Живјела Србија”. Од истог плотуна пао је тога дана и његов старији друг капетан Филип Хаџија из Оребића на Пељешцу.

Српски Соко Херцег Нови

Члан Српског Сокола „Душан Силни” Васо Милишић спемао се на бегство према српској граници, када су га издали неки „другови”. Стрељан је у 10. априла 1915. у Леденицама (Кривошије). Умро је са покликом : „Живио Краљ Петар ! Живјела Србија !”. (38)

Хотел Вила, Дубровник – двоазбучно

Нико Капут, из Дубровника, борио се у одреду Војислава Танкосића у одбрани Београда. (39).

Перо Гоце-Гучетић је као ђак которске гимназије био избачен из свих школа монархије због увреде ћесара. Преселио се у Београд и ту свршио гимназију. За време балканских ратова борио се у редовима црногорске војске. У Првом светском рату заједно са Јобом, Миџором и другим добровољцима борио се у чети Воје Танкосића. Прелаз преко Албаније уништио му је здравље. По препоруци Николе Пашића Гучетић је послан у Француску на опоравак. (40)

Максим и Саво Мустур, чланови соколског друштва у Ђеновићу, пребегли су из аустријске војске у Србију 1914. и ступили у редове добровољаца. (41)

Стеван (Ђуров) Мустур из Ђеновића је на почетку Првог светског рата пребегао у Србију и ступио у одред војводе Вука (Војина Поповића). (42)

Мирко Комненовић је одмах по доласку у Ниш, посетио председника српске владе Николу Пашића и министра Љубу Јовановића, са речима : „Долазим као добровољац, без резерве да послужим Србији”. Као члан мисије за прикупљање добровољаца упућен је 24 јула 1915. из Ниша у Русију. Радио је у Русији међу заробљеницима и пребезима на организовању Српског добровољачког корпуса (43).

Лука у Гружу

Соколи су пре доласка српских официра организовали добровољачке јединице. Добровољци су се уз велике напоре после револуције у Русији пребацили на Солунски фронт. У чланку „Из минулих дана” објављеном у листу „Дубровник” један добровољац описао је свој пут од Одесе преко Мурманска до Солунског фронта. У чланку је истакнуто : „У праскозорје на Видовдан 1916 године, задојен најсветлијим идеалима дуговања свом народу и југословенској идеји, и ако водник пука гласовитог црножутог шуцкора, успео сам да са цијелим водом војника и четири митраљеза пребјегнем једнокрвној браћи, а тим допринесем од стране Словинске Атине сјенку користи при стварању наше толико жељене отаџбине. …Поносан сам што сам доживио да да будем војник Карађорђевића војске, … ” (44).

Дубровник

На дан Уједињења, 1 децембра 1918. Бокељ Љуба Јовановић, члан српске владе и један од старешина Сокола, изјавио је : „Ево дана и часа на који је мислило и за који је радило, за који је страдало и за који је живело наше племе. … Наш је народ данашњим делом доживео највећи догађај своје историје … . .. Све што смо у прошлости имали, најбоље и највише у племену нашем, радило је за овај велики чин, који је данас, ево, свршен” (45).

После ослобођења 1918. обновљен је рад соколских друштава на Приморју. Збор Српске соколске жупе на Приморју одржан је 29. маја 1919. Као представник сокола из Будве био је присутан Давид Љубиша. (46)

Дубровник – Улица Краља Петра

На Видовданском соколском сабору одржаном 28. и 29. јуна 1919. у Новом Саду састали су се предратни соколи који су стигли из стрељачких јарака, испод вешала, из тамница и казнионица. Дошли су војници, добровољци и четници. У чланку “Соколство и Први децембар” у „Соколском Гласнику” истакнуто је :„Само оних није било, које су прогутали гробови, чије су кости разнеле буре и олује и вукови. … . Сва браћа, која су се очеличила у напорима и страхотама светског пожара, високо су дигла барјак словенског соколског братства и на њ се свечано заклели, изјавивши, да сви …

Соколи у „својој“ слободној отаџбини добровољно ступају у службу свога народа и своје државе са свима телесним и моралним снагама”. (47) На сабору у Новом Саду сви соколски савези ујединили су се у Соколски Савез С.Х.С. Љуба Јовановић и Грга Анђелиновић представљали су Српску соколску жупу на Приморју у организационом одбору сабора. (48) У име Српског соколског друштва „Душан Силни” из Дубровника на сабору су учествовали Александар Куртовић, Иво И. Матић и Васо Пипер. (49)

Соколи у Дубровнику на дан краљеве сахране

Дубровачко друштво Српски соко „Душан Силни” одржало је главну скупштину 26. октобра 1919. на којој је закључено да се друштво уједини са Хрватским соколом. Одржана је изванредна главна скупшина на којој су биле управе и 217 чланова оба друштва. Председавао је др. Луко Дражић, староста Хрватског сокола а записничар је био Васо Пипер, вођа душановачког друштва. Председавајући је саопштио закључак Хрватског сокола, а Васо Пипер извјестио о једнаком једногласном закључку Српског соколског друштва „Душан Силни” са жељом да тадашња изванредна скупштина постави темељни камен новом соколском друштву у Дубровнику. (50)

Соколска друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске основала су Соколску жупу Мостар 1920. заједно са друштвима из Херцеговине. Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28.марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. После скупштине приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. (51)

Назив Дома српског друштва Душан Силни у Дубровнику, с краја 18. века исписан ћирилицом

Споменик Гундулићу, на Гундулићевој Пољани у Дубровнику, постављен је 1892. године на великом каменом постољу на којем су четири рељефа са приказима из његовог епа „Осман“

Прва српска гимнастичка друштва на Приморју основана су 1907, Српско гимнастичко друштво „Душан Силни“ у Дубровнику и Српски Соко у Книну. Оснивање гимнастичких друштава био је нови вид заједничког рада прегалаца и омладине у борби за уједињење српског народа. Најактивније српско гимнастичко друштво било је у Дубровнику.

Рад на оснивању соколских друштава у Боки био је спор због неприхватања статута од стране власти и апатије становништва. Да би потпомогли оснивање нових друштава душановци из Дубровника су приређивали излете по дубровачкој околини, у Цавтат и Боку Которску. Са оснивањем соколских друштава у Боки Которској дошло је до основања Српске соколске жупе на Приморју у Херцег Новом 1912. Незванично Жупа је себе сматрала делом Савеза соколских друштава Душан Силни у Београду. Жупа је приредила слетове 1913. у Дубровнику и на Далматинском Косову крај Книна на Видовдан 1914. Са избијањем Првог светског рата рад Жупе је забрањен. Српско соколско друштво Душан Силни било је као и сва српска национална друштва у Дубровнику распуштено 25. јула 1914. Соколи су настојали да пребегну у Србију и Црну Гору да би се борили као добровољци. По ослобођењу 1918. Жупа је обновила рад.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

  1. „Постанак првог српског соколског друштва“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 136-139;
  2. Небојша Рашо, „Српски соко Прилози за историју Соколства”, Књига прва, Херцег-Нови, 2011, стр. 27;
  3. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 28, 29, 30;
  4. „Излет „Душана Силног” у Слано”, „Дубровник”, Дубровник, 24. маја 1910, бр. 39, стр. 3;
  5. „Соколска идеја у Боки”, „Дубровник”, Дубровник, 11. фебруара 1910, бр. 11, стр. 2;
  6. Ранко, „Рисан”, „Дубровник”, Дубровник, 22. фебруар 1910, бр. 14, стр. 2;
  7. „Пишу нам из Котора”, „Дубровник”, Дубровник, 6. априла 1910, бр. 25, стр. 2;
  8. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 31;
  9. „Тројичин-дан у Котору”, „Дубровник”, Дубровник, 24. јуна 1910, бр. 48, стр. 2;
  10. Небојша Рашо, „Српски соко Херцег Нови“, Херцег Нови, 2008, стр. 17,19; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 31; „Послије излета у Котор”, „Дубровник”, Дубровник, 28. јуна 1910, бр. 49, стр. 3;
  11. Др.Милорад Драгић „Рад Љубомира Давидовића у Соколству”, „Споменица Љубомира Давидовића, Београд, Издање Главног Одбора Демократске странке, стр. 115; Соколско друштво Скопље-Матица, „Споменица о прослави 30годишњице и извештај о раду у 1939 год.“, Скопље, 1940, Стр.6-30; Јован Л. Перовић, „Моје успомене из соколског живота”, „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 109;
  12. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 31, 32, 33;
  13. „Српски Соко”, Сремски Карловци, 1911, Год. В, бр. 9-10, стр. 166; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 33;
  14. „Српски Соко”, Сремски Карловци, 25 Октобар 1911, бр. 11 и 12, стр. 182; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 34; „Српски соколови у Цавтату”, „Дубровник”, Дубровник, 24. августа 1911, бр. 34, стр. 3; „Српски соколи у Дубровнику”, „Црвена Хрватска”, Дубровник, 19. августа 1911, бр. 66, стр. 3;
  15. „Српски Соко”, Сремски Карловци, 25 Октобар 1911, бр. 11 и 12, стр. 182; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 34; „Банкет у почаст српским соколовима”, „Синоћња забава на Пилама”, „Црвена Хрватска”, Дубровник, 19. августа 1911, бр. 66, стр. 3,4;
  16. Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици, истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр.458; „Српски Соко”, Сремски Карловци, 25 Октобар 1911, бр. 11 и 12, стр. 182; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 34;
  17. „Пишу нам из Ђеновића”, „Дубровник”, Дубровник, 26 октобра 1911, бр. 43, стр. 2;
  18. „Забава „Душана Силног”, „Дубровник”, Дубровник, 29. децембра 1911, бр. 52, стр. 3;
  19. Мјешћани. „Примамо из Каштеластве”, „Дубровник”, Дубровник, 30. новембра 1911, бр. 48, стр. 2;
  20. „Излет у Рисан”, „Дубровник”, Дубровник, 7 септембра 1911, бр. 36, стр. 3; Тонко Барчот, “Хрватски сокол у Боки Которској у раздобљу Аустро-Угарске монархије и краљевине СХС”, Котор 2010, стр. 21, 22;
  21. Драган Кларић, “Соколство у Будви и Паштровићима”, Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 385;
  22. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.35; Драган Кларић, “Соколство у Будви и Паштровићима”, Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 386;
  23. Небојша Рашо, „Српски соко Прилози за историју Соколства”, Књига прва, Херцег-Нови, 2011, стр. 19;
  24. Др. Војислав Бесаровић, „Соколство и трезвеност”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. децембар 1930, бр. 30, стр. 3; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.110;
  25. Никола Тоља, “Дубровачки Срби католици, истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр. 460; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 22, 23, 25, 40;
  26. „Соко”, Њујорк, Август 1913, бр. 8, стр. 175;
  27. „Соко”, Њујорк, Новембар 1913, бр.11, стр.268; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.36, 37, 112;

  28. А. Бенуси, „Аустријски змај”, „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 116;

    извор: Корени

    ПРОЧИТАЈТЕ ПРВИ ЧЛНАК: Српско соколско друштво “Душан Силни” у Дубровнику (1)

Оставите одговор