Слетови Соколске жупе Осијек (1)

Соколска жупа Осијек настала је 1920. из једног дела Српске соколске жупе Фрушкогорске. Фрушкогорска жупа основана је 16 октобра 1906. од друштава Српски соко у Осијеку, Вуковару, Шиду, Винковцима и Даљу. (1) У Осијеку већина Срба живела је у Доњем Граду. Ту је био концентрисан национални, друштвени и културни живот осјечких Срба. Ту је било певачко друштво, читаоница и школа. У гостионици “Код сунца” било је састајалиште Срба. Власник гостионице Чех Ј. Суокуп и његов син упознали су Србе са соколством и истицали какав значај има соколство у чешком националном и културном животу.

Иницијативом студента права Славка Диклића сазвана је скупштина ради оснивања Српског сокола. Одзив је био изнад очекивања. Присуствовали су сви виђенији Срби, између осталих Васа Муачевић, Сандор Поповић, Славко Јовичић, Стеван Страјнић, Младен Станојевић, Душан Марковић, Паја Симић, Милутин Димитријевић, Славко Диклић… Славко Диклић је упознао присутне са соколима, а нарочито са покретом др. Лазе Поповића за ширење сокола међу Србима у Аустро-Угарској. Скупштина је прихватила оснивање друштва и изабрала управу на челу са Стеваном Страјнићем. Секретар је био Јовичић а вођа Ј. Суокуп млађи. Поклонима богатих Срба набављене су гимнастичке справе, па је у просторијама Српске основне школе друштво одмах почело са вежбањем. Друштво је пропагирало соколство по оближњим селима, у Белом Брду и Даљу учествовало је на слетовима српских и хрватских сокола. (2)

Дом Југославије, Осијек

Друштва су 1912. прикупљала прилоге за Црвени Крст. У Осијеку су приређене јавне вежбе 1912. и 1913. Соколи су посетили Сомбор 1913. и у хотелу Слобода приредили академију. Извршен је 1914. претрес код свих функционера Српског сокола. Плењене су књиге Српске књижевне задруге, календари, … . Секретар Српског сокола, судија Владимир Белајчић затворен је у тамницу из које је пуштен 1915. Соколи су прославили песника Иву Војновића у Осијеку маја 1918.

Соколске вежбе

После ослобођења 1918. соколска друштва обновила су свој рад, њихови изасланици учествовали су на Видовданском соколском сабору у Новом Саду 1919. Осјечка соколска жупа основана је 1920. У њу су ушла друштва Жупања, Винковци, Вуковар, Осијек, Валпово, Доњи Михољац, Илок, Ђаково, Нашице, Пожега, Славонски Брод и Нова Градишка. За старешину изабран је Иван Крсто Дончевић, а за заменика Мита Петровић.

Жупа је приредила II. Покрајински слет 28-30 јуна 1921. у Осијеку. На слету је било из редова само Осјечке жупе 1.000 вежбача. (3) На слету је учествовало целокупно соколство у Југославији. Слет је почео 26 јуна. 1921. представама “Дубравке” под ведрим небом у перивоју и опером “Огањ” у Народном казалишту.

На Видовдан одржан је на слетишту помен палим јунацима у ратовима за ослобођење и уједињење. После помена кренула је соколска поворка градом. Прво је наступала соколска коњица и преко 3.000 сокола и соколица са 35 соколских застава, 2 соколске фанфаре, пешадијска подофицирска школа из Загреба и 2 војне музике. Одржан је свечани банкет на коме су присуствовали представници владе, Чехословачког и југословенског соколства. Пред 10.000 гледалаца била је одржана прва јавна вежба. Наступили су Чехословачки соколи у простим вежбама (50); Чехословачке соколице у вежби са чуњевима (34); Одржане су просте вежбе чланова и пешадијске подофицирске школе (1200); Одржане су просте вежбе чланица (550); Игре и вежбе мушког (150) и женског (150) нараштаја и вежбе на справама; Вежбе чехословачких сокола на справама и соколица на брвну; Просте вежбе за I Југословенски свесоколски слет (360); Просте вежбе чланова друштва Осијек (40); Ритмичке вежбе чланица друштва Љубљана уз мотиве “По језеру”.

Соколске прославе дана уједињења

После јавне вежбе била је у позоришту свечана представа опере “Порин”, а у Пуковнијском врту народно весеље на коме је било преко 15.000 лица. Конференција делегата жупе била је 29 јуна 1921, а после подне Соколска академија у Народном позоришту. На академији наступили су : Осјечки мушки нараштај (10) са фигуралним плесом “Козачек од Оченашека; осјечки женски нараштај (16) са ритмичким вежбама од Мука; осјечки женски нараштај (14) са ритмичким плесом од Оченашек-Дубове; Чланови осјечког друштва у Ербеновој деветки; Загребачки женски нараштај (8) у ритмичком плесу од Першонове; Љубљанско мушко (4) и женско (6) чланство у Мурниковим симболичким ритмичким вежбама по мотивима Фаустовог валцера; Љубљанско мушко чланство (16) у Мурниковим симболичким вежбама по мотивима Марсељезе; Љубљанско женско чланство (16) у Мурниковим вежбама “По језеру”; Љубљанско мушко чланство (16) у Мурниковим вежбама по мотивима Напреј заставе славе!

Истог дана поподне била је одржана друга јавна вежба, на којој су у главном поновљене вежбе првог дана. Било је мање вежбача јер су нека друштва и жупе већ отпутовале кућама. Увече је било опет приређено народно весеље у Пуковнијском врту. У току слета приређена је господарско-обртна и пчеларска изложба, затим изложба чехословачких и југословенских графичара и изложба сељачког обрта. (4)

Групна фотографија, Осијек 1929.

Избегли руски соколи наставили су свој рад у Земунском друштву. У Земуну су наставили рад Феодор Гопуренко, Иван Митрохин и И. Максутов. Прва двојица су били предњаци Тифлиског соколског друштва и наставили су да раде у земунском соколском друштву. Њиховим залагањем добило је земунско друштво на Слету у Осијеку две дипломе и то једну за мушкарце а другу за жене. (5)

Српски соко: Устај! Живи! Бори се! Не клони!

Жупски слет у Винковцима одржан је 1 и 2 јуна 1928. Слет је био спојен са такмичењима жупског нараштаја за првенство у жупи. На слету је била посвећена и развијена застава друштва Винковци, којој је кумовао краљевић Томислав. На слету је присуствовало око 100 чланова жупе Нови Сад. Краљ Александар је 1 јуна 1928. пролазио кроз Винковце, на свом путу за Беље. Посебна делегација предала је краљу слетску плакету и Спомен спис. На такмичењима победило је друштво Вуковар, а од појединаца првак мушког нараштаја био је Велимир Стражницки из Винковаца, а од женког нараштаја Стојанка Узелац из Вуковара. Увече одржана је соколска академија у пространој дворани Хрватског дома. На академији наступила су друштва Брод, Ђаково, Осијек, Винковци, Вуковар и војска.

Главни слетски дан био је 2 јуна 1928. Одана је пошта умрлим оснивачима сокола у Винковцима Луји Ловреку, оснивачу Хрватског и Кости Пејићу, оснивачу Српског сокола. Поворку је предводила соколска коњица. У поворци учествовале су 3 фанфаре, 11 застава, 800 чланова и чланица, нараштајаца и нараштајки. На Тргу Слободе била је посвећена и развијена застава Соколског друштва Винковци. Посвету заставе извршили су католички жупник др. Митровић и православни прота Сушић. Поподне одржана је јавна вежба. На слетишту је било преко 5.000 особа. Између осталих на слету су наступиле : Чланице жупе Нови Сад (40) извеле су просте вежбе за слет у Скопљу; Чета 17 пешадијског пука из Винковаца извела је вежбе са пушкама. Чланство жупе Нови Сад (37) вежбало је просте вежбе за слет у Скопљу. Вежбе војника 41 пешадијског пука из Осијека. …

Подаривање југословенских застава 1930.

Слет је одржан 8 и 9 јуна 1929. у Осијеку. Отворен је Соколски дом друштва Осијек. Увече је приређна жупска академија у Народном Казалишту. На академији наступала су друштва Брод, Ђаково, Осијек, Винковци и Вуковар. Поворка је приређена 9 јуна 1929. У поворци је учествовало 56 сокола-коњаника и 42 коњаника сокола-сељака, 50 ђака-војника и 24 коњаника добровољаца четника, укупно 172 сокола на коњима. Поворка је прошла градом до дома. У поворци су биле 3 соколске фанфаре, 1 војна музика, 5 чланских и 3 нараштајске заставе, 107 чланова и 67 чланица, 194 соколске деце, 98 чланова у вежбачем оделу, и 200 чланова и чланица у грађанском оделу. На крају поворке било је одељење изсланства разних културних и националних установа у народним ношњама. Свега је у поворци било 1.854 лица. После подне била је одржана јавна вежба у којој су наступиле све категорије сокола, а осим њих и соколи-војници у простим вежбама и вежбом са пушкама, као и соколска коњица.

После оснивања Савеза Сокола Краљевине Југославије жупа је приредила слет 15 и 16 августа 1931. у Винковцима. На слету су посвећене и развијене друштвена и нараштајска застава друштва Вуковар. Први пут су организована такмичења у четверобоју између сеоских јединица. Првенство је однело друштво Ердевик. Увече је у сали Хрватског дома одржана Соколска академија. На академији наступили су : Женска деца друштва Вуковар са вежбом „Хватање Лептира”; Мушка деца Винковци „Ој летни” од Јанковића; Чланице Ђаково са „Плес Јапански”, Женски нараштај Жупања са „Морнарима” од Бораса; Женски нараштај Вуковар са „Вежбе на ручама”; Мушки нараштај Белишће са „У бој” од др. Мурника, Чланице Ђаково са „Димњачари”; Чланови Вуковар са „Ритмичке вежбе новог облика”; Чланови и чланице Илок са „чехословачком Беседом” од Часке; Женски предњачки збор Осијек Доњи Град са „Јутарњим вежбама” и Мушки предњачки збор Осијек Доњи Град са Ербеновом осмицом.

Посвета и развиће друштвене и нараштајске заставе друштва Вуковар, извршена је 16 августа 1931. Иза посвете кренула је поворка градом. Учествовала је соколска коњица (18) фанфара Винковци (30), 3 друштвене, 3 нараштајске и једна застава соколске чете, чланство у одори (167), чланови у вежбачем оделу (70), чланице у одори (7), чланице у вежбачем оделу (48), мушки нараштај (70), женски нараштај у одори (7), у вежбачем оделу (29), чланство соколских чета у народном оделу (150). У поворци је било 603 учесника. После подне одржана је јавна вежба. Наступила су : Мушка деца (136), женска деца (104), женски нараштај (80), мушки нараштај (186), чланови (59) и чланице (2), одељења на справама, коњичко одељење Винковци (15) вежбом са копљима, чланице (81), чланови (207), соколске чете (1249 и коњичко одељење Винковци са каруселом. Окружни слетови су били приређени : Ђаково 1926 године, Славонски Брод и Шид 1927, Доњи Михољац 1928, Бели Манастир 1929. и Подравска Слатина 1930. Девет окружја приредила су 1931. и 1932. своје слетове и окружна такмичења. На слету жупе Нови Сад у Сомбору 1927. жупа Осијек учествовала је са 600 припадника чланова и нараштаја. (6)

Жупа је учествовала на слетовима у Марибору, Осијеку, Сарајеву, Загребу и Љубљани. Такође на свесоколским слетовима у Прагу 1920. и 1926, на слету пољских сокола у Познању и покрајинском слету чехословачких сокола у Плзњу 1929. Од 1925. основана су нова друштва у Боботи, Жупањи, Даљу, Новој Капели, Мирковцима, Чепину, Воћину, Дарди, Белом Манастиру и Нашицама. (7) (Наставиће се)

Саша Недељковић

извор: Српски Народни Форум

Оставите одговор