Пронађен тестамент Александра Великог

Да ли су последња воља и тестамент Александра Великог најзад откривени после више од 2.000 година? Лондонски стручњак тврди да их је нашао у древном тексту који нам је вековима био пред очима, али је све до сада сматран раним делом фикције.

Александар Велики је један од најуспешнијих освајача у историји. Непоражен у борбама, створио је огромно царство које се протезало од Македоније до Персије, Египта, па чак и делова Индије и све то до 32. године живота, када је умро.

Преживело је само пет сведочанстава о његовој смрти у Вавилону 323. године пре нове ере. Ниједно није написао очевидац и сва су мање или више супротстављена. Према једном, Александар је умро остављајући краљевство “најјачем” или “највреднијем” од својих генерала. Према другом, умро је без речи и у коми, без икаквих планова о наследнику.

Детаљ мозаика с ликом Александра Великог (фото: Wikimedia)

Због ових сведочанстава историчари су игнорисали тестамент који је наведен у последњим странама “Александриде”.

Докази о његовој последњој вољи нађени су у древном рукопису познатом као “Александрида”, или “Роман о Александру”, која описује Александрова легендарна освајања. Највероватније сакупљене током 100 година након Александрове смрти, приче садрже непроцењиве историјске фрагменте о Александровим освајачким походима у Персијском царству.

Јерменски рукопис Александриде из 14. века (фото: Wikimedia)

Дуго одбацивани тестамент открива Александрове планове за будућност грчко-персијске империје, којом је владао, где је желео да буде сахрањен и ко треба да наследи његово богатство и моћ.

Историчари су дуго веровали да је последње поглавље Александриде политички памфлет који садржи Александрову последњу вољу, али су све до сада сматрали да је измишљен.

Свеобухватна студија стручњака Дејвида Гранта, међутим, наводи на закључак да је тестамент заснован на оригиналном тексту, али да је измењен из политичких разлога.

У књизи “Потрага за изгубљеним тестаментом Александра Великог” Грант износи уверење да су најмоћнији Алескандрови генерали сакрили оригинални тестамент, зато што је за наследнике одредио свог нерођеног сина Александра IV, који је био полу-Азијац, и старијег сина Херакла.

Они нису хтели да се помире с тим да власт припадне полутанима, већ су се међусобно борили за власт током грађанског рата познатог као “Ратови за наследство”.

После Александрове смрти, уверен је Грант, оригинални тестамент је у тајности измењен и по налогу једног генерала дељен у облику летака, као “доказ” да је он легитимни наследник.

Уколико је Грант у праву, то би значило поништење 2.000 година академских студија о овој теми.

“Пропаганда и политички призвук памфлета баца озбиљну сумњу на аутентичност тестамента, који је у неком тренутку ушао у књигу прича које познајемо као “Роман о Александру Великом”, каже он, додајући да је тестамент после тога био осуђен да постане бајка.

“Међутим, моја истраживања ме наводе на запањујући закључак да је, мада је измењен, заснован на оригиналном тестаменту Александра Великог.”

Сакривање тестамента, као и тврдње да Александар на самрти није давао никаква упутства, или да је охрабрио генерале да се боре за власт над империјом тако што је на питање коме ће оставити царство изговорио чувене речи: “Најјачем!” дали су легитимитет њиховим поступцима, насиљу и савезима у годинама после његове смрти.”

“Јасно је да је тестамент објавио један од генерала, који је желео да стекне подршку својих супарника. Међутим, многи превиђају једноставну логику: објављивање лажног тестамента било би опасно по оног ко га је пустио у промет, нарочито за генерала са високим чином. Само би позивањем на стварну последњу жељу Александра Великог аутор памфлета могао да рачуна на стицање моћи”, сматра Грант.

извори: Блиц, Б92

Тестамент Александра Великог и Срби

Насупрот овој вести која је уздрмала свет могућношћу мењања неких историјских чињеница постоје извори који бацају сасвим другачије светло на тестамент. Један од тих извора је књига Петера Реваја (Péter Révai) и Ференца Надасдија (Ferenc Nádasdy) из 1654. године „De monarchia et sacra corona regni Hungariae centuriae septem“, Götz, 1654, која се налази у Баварској државној библиотеци.

De monarchia et sacra corona regni Hungariae centuriae septem

Представљамо навод из те књиге у латинском оригиналу и преводима на немачки и српски језик:

Оригиналан текст на латинском језику  стр. 147  Превод на немачки језик
,, Nos, ALEXANDER, Philippi Regis Macedonum, Greacorum Imperii & Monarchie Inchoator, Magni Jovis filius, per Nactanabum annunciatus, Allacotur Bragmannorum & Araborum, Solis & Lunae conculcator, Persarum & Medorum Regionum, Dominus Mundi, ab Ortu Solis usque ad occasum, a Meridie usque ad Septentrionem, Illustri Prosapie Slavorum & Lingue eorum gratim & pacem atque salucem a Nobis & successloribus nobis in gubernatione Mundi. Quoniam nobis semper affuistis in fide feraces, in armis strenui, nostri coadjutors beliicosi & robusti, damus & conferimus vobis libere & in perpetuum rotam plagam terrae ab Aqulione usque fines Italie Meridionales, ut nullus fit locare nifi vefrates. Et si quis alius ibi inventus suerit manens, sit vester servus & posteri sui sint sevri posterorum vestrorum. Datum in Civitate nova nostrie fundationis Alehandria, fundata supra magni Nisi fluvio, ann decimo secundo Deae Minervae . Testes hujus rei sunt Athlera Locateca noster & alii Principes undecim, quos, Nobis fine prole decedentibus, relinquimus nostros haeredes & totius Mundi. ,, ,, Wir Alehander des Königs Philippi in Macedonien / in den Fürstentümer vortrefflich/Anfängen Käyserthums in Griechen/ein Sohn des grosen Jovis/vorbedeutet durch Rectanab /der Bragmanen und des Baums/auch der Sonne und des Mondes Bekenner /derPerser und Meder Königreiche Vetilger /ein Herz des Weltgräystes vom Anfang bis zum Niedergange/und von Mittage bis zu Mitternacht. Dem Durchläuchten Sclavonischen Geschichte und Sprache/entbieten wir uns und unsere nachkommenden/so in dem Regiment der Welt nach uns sehen werden/Gnad/Frieden und unser Gruss.Dieweil ihr uns allezeit beigewohner/wahrhaftig und getreu/in der Kriegsrüstung streitbar/und unser Hälfer unnachlässig gewesen.Derentwegen so geben wir eush die ganze Landschaft der Welt/von Mittag liegen/Frei Erblich und zu ewigen Zeiten. Auf das darinen niemals anders wohnen,oder sich niederlassen dörfte/dann allein die Eurigen. Dafern ich aber jemands allda wohnhafftig niederlassen würde/derselbe soll euer Knecht/und seine nachkommenden euere künftige Dienstbare und ewig bleiben. „
Превод текста на српски језик стр.147 :

,, Ми, Александар, краљ Филипа у Македонији, у кнежевинама првенствено, оснивач царства у Грчкој, син великог Јована, опуновлашћен кроз Ректанаб, Брамане и дрвећа, такође сунца и месеца поштовалац, уништач Персиског и Медијског царства, срца највећег светског од почетка до пропасти, од подне до поноћи. Поштованој сербској историји и језику, молимо ми испред нас и наших наследника, да у регименту света после нас се виде, милост мир и наш поздрав. Да сте ви са нама цело време учествовали истинити и верни, у краљевској опреми се борили и наши помоћници без оклевања били. Због тога дајемо ми вама такође ову целу територију света, од поноћи до влашких земаља, које тако до подне леже, власништво, даље наслеђе и на вечност. Да други му никада не живе, или се ту настане, ти исти треба да буду ваше слуге, и њихови наследници ваше будуће слуге су, и вечно остану. “

извор: Крсто Крцун ДраговићМиленко Николић: Тестамент Александра Великог (књига IV, Viertes Buch), Сардонија 2005

Оставите одговор