Београд: један од првих градова у свету који је увео трамвај

Крајем 19. века, када је Београд више личио на турску касабу него на европску метрополу, коњска запрега је на траси од Калемегдана до Славије повукла први престонички трамвај. Било је то 14. октобра 1892. године. Чак и они који редовно користе неку од 11 трамвајских линија колико их тренутно има у српској престоници, углавном не знају да је први трамвај саобраћао између Калемегдана и Славије, путем на коме данас уопште не постоје шине.

Први трамвај у Београду, 1892.

Престоница је такорећи одмах после скидања турских застава са својих бедема, 14. октобра 1892. године добила први градски превоз. Била је то управо линија између Калемегдана и Славије која је, пригодно, понела број 1, а један вагон у који је могао да стане мали број Београђана вукла су два коња.

Младом граду који је претендовао на то да постане европска метропола се журило. Те давне 1892. године Београд је био један од првих градова света који је увео трамваје. Пре Београда, „коњски трамвај“ су имали само Њујорк, Париз, Лондон и Берлин.

Прва траса је била дугачка 2.300 метара, а коњи су „београдску варошку железницу“ вукли од Калемегдана, преко Улице Васе Чарапића, до Позоришног трга (данашњег Трга републике), затим кроз Кнез Михаилову, и преко Теразија ка Славији.

Радило је осам трамваја који су саобраћали на сваких десетак минута, а Београђани, иако у прво време неповерљиви, брзо су се навикли на ову „новотарију“ и радо користили погодности новог превозног средства.

Први електрични трамвај коме приколицу чини некадашњи запрежни

Напредак се брзо наставио – електрични трамвај заменио је коње на београдским улицама већ 1894. године, а прва линија електричног трамваја возила је за Топчидер. И опет, Београд је ишао испред света – српска престоница је наводно била трећи град у Европи који је увео електрични трамвај, после Франкфурта и Цириха, а пре Берлина, Лондона и Париза.

Исте године прорадила је и линија Жагубица – Електрична централа, најпре са коњском вучом. Ова пруга убрзо је електрификована, а уведени су и електрични трамваји од Душанове, преко Савског пристаништа и Железничке станице до Славије. Од 1904. године електрични трамваји потискују оне са коњском запрегом.

Од данашњег Трга до Ташмајдана преко Светогорске улице трамваји су кренули 1906. године. Касније је ова линија преусмерена до Новог гробља преко Улице краљице Марије.

Стари трамваји које су вукли коњи користили су се као приколице електричним трамвајима, а у летњем периоду постојала су и отворена кола.

Електрични трамвај с почетка 20. века

У Београду је 1912. године било осам трамвајских линија, на којима је радило 24 трамваја и 12 приколица, а превезено је 7,5 милиона путника.

После I светског рата Београд преузима систем од Белгијског друштва и развија трамвајски саобраћај.

Београђане је 1923. године превозило тридесет модерних „Сименсових” трамваја, десет трамваја „АЕГ” и тридесет „Сименсових” приколица захваљујући ратној репарацији. Пет година касније стиже још 40 трамваја.

Београд је 1932. године имао тринаест трамвасјских линија и 96 трамваја, а три године касније отворена је Земунска линија.

Табла на трамвајском депоу у улици краља Александра, Фото: Википедија

Домаће фабрике из Славонског Брода и Смедеревске Паланке укључују се у производњу трамваја са страним еловима. Пред сам II светски рат поручено је 15 трамваја „Бреда” али до Београда је стигло свега шест.

Прва набавка нових трамваја после рата почиње 1953. године (PCC 1) а највећа послератна набавка била је 1960. године.

Пред сам Други светски рат било је десет линија на мрежи која има обрисе данашњег трамвајског система Београда. Ако изузмемо линију 1 коју су на Теразијама заменили тролејбуси линије 2, 3, 6, 10 и 13 имале су трасе сличне данашњим.

Чешки „ЧКД” почињу да се набављају 1972. године, а први зглобни трамвај који је и данас типичан за Београдске улице купљен је 1980. године. Новобеоградске линије 7, 9 и 11 прорадиле су 1984. године, а трамвајски депо на Новом Београду отворен је 1988. године и у њему је било 150 зглобних „ЧКД”.

Извори: Дневно, Блиц

Оставите одговор