Бачка тврђава, најзначајније средњовековно утврђење у Војводини

Тврђава Бач или Бачка тврђава је средњовековно утврђење изграђено у месту Бач на меандру реке Мостонге, леве притоке Дунава. Представља најзначајније и најбоље очувано средњовековно утврђење на подручју Војводине.

Материјални остаци, пронађени током систематских археолошких ископавања јасно потврђују да је локалитет на коме се налази средњовековна тврђава у Бачу са предграђем био насељен у континуитету од праисторије. На простору под темељима видљивих зидова постојало је насеље из периода млађег неолита – пре шест миленијума, које је живело и у бронзаном, старијем и млађем гвозденом добу, а постоје индиције за праћење Келта и живота у периоду касне антике током III и IV века.

Први трагови о насељу Бачу потичу из периода цара Јустинијана I, када цар помиње Бач у свом писму из 535. године, у контексту стварања нове византијске архиепископије и прикључења дела провинције Јустинијане Секунде „quae in Bacensi est civitate“.

Бач је 873. године био Аварско утврђење, у његовој околини забележене су богате аварске некрополе.

У Салцбуршком летопису из 873. године помињу се простори између Дунава и Тисе, где су настањени Словени, Авари и Хуни, као и то да су бачку тврђаву држали Авари. Недовољно је расветљено присуство и улога Словена и варварских колонизација, као и континуитет рано успостављене црквене организације на овом простору.

Заједно са Калочом био је седиште надбискупије, омиљено место за забаву, које су посећивали многи европски владари. Будући да се налазио на јужној угарској граници потпадао је и под власт Византије, а било је и сарадње и сукоба са Немањићком Србијом. Посебно је значајна била улога Бача у одбрани западне Европе од надирања Турака.

Тврђаву Мађари затичу као земљану, а Анонимус је назива „старом“. Средином XИИ века Бач је био толико значајан да га је арапски географ Идризи 1154. године убележио у Рожерову карту света, односно у „Географију“, књигу која прати карте, записавши: „Бач је гласовито место, којег убрајају међу остале велике градове. Ту се налазе пијаце, трговачке радње, занатлије и грчки научници… Жито је пак јефтино, јер се може наћи у изобиљу… Бач и Ковин су велики извозни врло насељени градови. Они су главни градови Угарске земље, који имају највише грађевина и у њима се живи у изобиљу на највећим сеоским поседима.“

За време владавине Арпадовића Бач је краљевски град и средиште бискупије. Године 1241. Бач су разорили Монголи.

Тврђаву је саградио 1338 – 1342.  угарски краљ Карло Роберт Анжујски (1310-1342) како би спречио притиске српског царства на угарску границу.Ово је време успона цара Душана и међусобних српско – угарских ратних сукоба, што је краљ Карло навео у једном писму као опасност и разлог за предузимање радова на тврђави у Бачу. Дограђивање и ојачавање тврђаве трајало је непуна два века. Радове на утврђивању и прилагођавању новим војно – инжењеријским захтевима водили су надбискупи, који су често били и жупани.

Тврђава спада у тзв. водене градове, јер је са свих страна у широком кругу била опасана рововима испуњеним водом, а прилазило јој се покретним мостом. Плато на коме је подигнут утврђени замак захвата површину од 8.700 м2. на угловима се налази пет истурених одбрамбених кула, међусобно повезаних масовним бедемима. Источни део тврђаве био је најбоље брањен, пошто се ту налази бранич – донжон кула где је смештено спирално степениште и нужници, резиденцијална палата, бунар, цистерна и магацини за храну. Издвајају се и кула са готичком капелом на спрату и кружна кула са балконима на каменим конзолама. Са унутрашње стране бедема биле су прислоњене палате и економски објекти.

Поглед на тврђаву и град Бач; фото: Википедија

Деспот Стефан Лазаревић је овде 1413. године организовао одбрану од Турака.

Обимне радове на реконструкцији замка обавио је надбискуп Петрус де Варда 1490 – 1495. године. Он је обновио утврђење и град, али је и проширио реку Мостонгу како би омогућио бродовима са Дунава да дођу до тврђаве. Том приликом ојачан је систем одбране уз доградњу елемената прилагођених артиљеријском ратовању, а у исто време дограђена је и палата код северне куле која је имала камену пластику рађену у духу ране ренесансе. Има се утисак да су на обнови и доградњи Бача крајем 15. века радили италијански неимари и фортификатори.

Тврђава Бач (поглед са југа); фото: Википедија

Након Мохачке битке (1526) град и тврђава су били под турском влашћу и из тог периода потичу и описи тврђаве у путописима Евлије Челебије, када Бач постаје део Сегединског санџака.

Временом је река Мостонга пресушила, а с њом је нестао и некадашњи значај Бачке тврђаве

Ослобођен је 1687. године, али убрзо потом, у време Ракоцијеве буне (1703-1711) тврђава је рушена рушена, спаљена и напуштена.

У Бачу се данас налази рушевина тврђаве чија је једна кула делимично реконструисана. Спада у ред споменика културе од изузетног значаја.

Погледајте видео:

Извори: Кафенисање,  Архео Аматери, Википедија, Виртуелни музеј Дунава

Оставите одговор