Kрунисање краља Петра I Карађорђевића (ретке фотографије)

Маја 1903. године у Србији се догодио преврат када је са власти збачена и заувек убијена династија Обреновић, а на њено чело доведена је породица Карађорђевић, а за краља изабран је Петар I Карађорђевић. Ипак, на сам чин крунисања и миропомазања морао је да сачека 1904. годину, а сама церемонија трајала је од 7. до 9. септембра и била је то велика ствар за целу Србију и Београд.

У присуству готово свих архијереја, свештенства и мноштва делегација страних земаља миропомазан је и крунисан краљ Петар I Карађорђевић, а Срби су добили свог, касније ће се испоставити, омиљеног краља!

Занимљива је чињеница, да је ово било прво крунисање у Србији од њеног постојања, њиме владар, који је већ примио фактичку државну власт, свечано преузима симболе власти, владарске инсигније. Протокол церемоније преузет је од Руса, али је требало направити круну и остало што уз њу иде: скиптар, “државни шар”, украшену куглу која симболизује планету, и плашт са посебно украшеном копчом.

Сви су ови предмети у посебној поворци пренети у Саборну цркву, да ту преноће и буду освећене. Забележено је да су у једној кочији седели председник владе који је држао круну, и председник Народне скупштине са шаром, а за њима, у другој кочији, миниситар војни држао је скиптар, а председник Државног савета плашт.

Крунисање је било забава за цео Београд, кроз који је краљ перошао на путу од Двора до Саборне цркве у пратњи синова и свите. Пред црквом су га дочекали архијереји и свештенство, који су га одвели до престола.

Крунисање је почело краљевим читањем ‘’Вјерују’’, после чега је био огрнут краљевским плаштом. Потом је сам краљ ставио круну на главу, примио од Радомира Путника скиптар у десну а шар од радикала Аце Станојевића у леву руку и сео на престо.

Круна је чувана у капели при Двору, у Првом светском рату била похрањена у призренској Богословији, а у Другом у манастиру Жичи, да би се након Другог светског рата обрела се у депоу Народног музеја.

Крунисање Краља Петра I Карађорђевића и путовање кроз Србију, Нови Пазар, Црну Гору и Далмацију. Филм су реализовали 1904. године Арнолд Мјур Вилсон и Френк Сторм Мотершо. Оригиналну копију овог филма и део негатива откупио је 1937. године у Енглеској југословенски дипломата и књижевник Војислав Јовановић-Марамбо и донео у Београд. Југословенска кинотека је 1950. године откупила права коришћења филма. Оригинални материјал је Јовановић завештао Патријаршији Српске православне цркве у Београду. Године 1993. Југословенска кинотека је преузела од Патријаршије Српске православне цркве целокупан материјал филма. Године 1995. су започети радови на рестаурацији оригинала у сарадњи са Кинотеком града Болоње у Италији. Рестаурација филма је завршена 2003. године

извор: Телеграф

1 Response

  1. boba63 каже:

    Kruna nije bila od zlata već obična, tako da je kralj pokazao štedljivost.

Оставите одговор