Тврђаве Херцег Новог

Право име Херцег Новог је било Свети Стефан, када је и основан 1382. године у саставу србске Краљевине Босне за време владавине краља Твртка I Котроманића

Споменик краљу Твртку, оснивачу Херцег Новог (постављен 2013.)

Праисторија херцегновског краја

Археолошки налази из пећине Врањај и са полуострва Луштица, свједоче о зачецима цивилизације на овим просторима још у неолиту и раном бронзаном добу. Пећина Врањај налази се у масиву планине Орјен изнад извора Диздарица и данас је најстарије археолошко налазиште из праисторије херцегновског краја и открива простор на којем се преплићу културе праисторијских фаза.

Судови из пећине Врањај-енеолит, бронзано доба, 1700-800 г.п.н.е

У III вијеку нове ере, послије побједе над Илирима, овим крајевима је завладала Римска империја. Након пропасти Западног римског царства 476. године, овим крајевима доминира Византија. Словенска племена доста густо насељавају ове просторе у XII вијеку, у периоду када на тлу Византије ничу прве државе – жупе, у почетку зависне од Византије, а касније постепено стичу независност и политичку аутономију. На простору око данашњег Херцег-Новог формира се Жупа Драчевица. Већ од X вијека Драчевица губи независност, постаје плијен зетских кнежева, али не задуго јер слиједи период Немањића. Послије смрти цара Душана, Драчевицом, за кратко, влада кнез Војислав Војновић, а затим Балшићи.

У жељи да Босна добије излаз на море и да се еманципује од дубровачке луке,  босански краљ Твртко I Котроманић заузима Драчевицу 1378. године. На брежуљку утврђује нови град 1382. године с намјером да га развија као значајан трговачки, поморски и занатски центар и даје му име Свети Стeфан у славу и спомен Светог Првомученика Стефана, али је град послије неког времена као један од најмлађих градова на Јадрану добио назив Нови, (Каструм Новум, Кастел Нуово).

Повеља краља Твртка I од 2.12.1382.

Са појавом првих трговачких бродова, који су почели пристизати у тек основано насеље и преносити со, настају прве тешкоће. Дубровник, који сматра трговину и пренос соли својим монополом, нову Тврткову тврђаву схвата као опасну привредну конкуренцију. Локација за подизање града одабрана је пажљиво и према потребама Тврткове државе. Локалитет одређен за подизање града налазио се на северној страни улаза у залив Бока которске у жупи Драчевици. Градња прве тврђаве започела је крајем маја 1382. године, а завршена је септембра исте године. Прво утврђење налазило се на самој обали Топалјског залива. Локација градског терена била је повољна за одбрану од евентуалног нападача, што је у том периоду био значајан фактор. Поред тога, у непосредној близини града постојали су повољни услови за пристанак бродова и градњу луке. У близини града на речици Суторини подигнут је трг соли са складиштима, а прве лађе натоварене сољу долазе већ у августу 1382, што је за нови град значило и почетак његовог живота. Нови је подигнут са тачно дефинисаним циљем и наменом, а то је да буде трг соли.

Краљ Твртко I на изричите захтјеве Дубровчана, 2. децембра 1382. године укида трг соли смјештен под Новим у жупи Драчевици. Дубровчани су укидање правдали тиме да по старим уговорима није била дозвољена продаја соли осим на четири мјеста која су за то одраније одређена: у Дубровнику, Дријевима, Котору и Св. Срђу.

Краљ Твртко I на барељефу вајара Афрана Хоџића

Међутим, већ следеће године Твртко је поново подигао солану и трг соли у Новом. Због тога је Дубровник послао властелу Петра Гундулића и Стефана Лукарића у Будим да туже босанског краља краљици Марији. Саслушавши њихове тужбе, краљица Марија је априла 1383. издала наредбу којом забрањује својим поданицима из Далмације и Хрватске да извозе вино и со у Нови.

Своје данашње име град је добио у вријеме владавине Херцег Стјепана Вукчића Косаче, када је доживио највећи процват и развој. Долази до снажног развоја оружарских, златарских, ковачких и обућарских заната. Из тог су периода сачувани значајни примјерци златарског умијећа који се чувају у Ризници Манастира Савина.

Херцег Стјепана наслеђује његов син Влатко, али упркос снажном отпору не успијева да одоли турској војсци која Нови осваја 1482. године.
Турским освајањем почиње нови период историје Херцег-Новог. Турци предузимају опсежне радове на утврђењу града. Има доста индиција да је тада саграђена тврђава Шпањола која доминира градом и околним простором.
Флота шпанског адмирала Андреа Дорије изненада је стигла под Херцег Нови јуна 1538. године. Сутрадан су Турци предали град Шпанцима, који су ту оставили посаду од 6000 људи. Уочивши значај утврђења које доминира градом на највишој коти, Шпанци су одмах започеви поправку бедема и тог утврђења. Међу локалним становништвом, утврђење је добило име Шпањола, иако се у највећем броју докумената оно назива Горњи град. Само девет мјесеци касније, у јулу 1539. године, турски адмирал Хајредин Барбароса са огромном флотом осваја град, послије дуге и тешке борбе. Према свједочењу путописца Евлије Челебића, који је Херцег-Нови посјетио 1664. године, град је свратиште, уточиште и спремиште страних гусара, као и транзитно мјесто за трговину робљем.

Херцег Нови је град и тврђава, а бројна монументална, фортификациона здања и остаци профане архитектуре, најбољи су свједоци минулих вијекова.

Канли Кула

Тврђава Канли Кула (Крвава кула, Porte di terra), настала по друогм заузећу Новог (1539. године) од стране Турака. У свом доњем дијелу, са западне стране, тврђава је имала цистерну, која је касније служила као затвор. Кула је санирана послије земљотреса, и данас је то једна од најљепших љетњих позорница, не само на црногорском приморју, већ и на цјелокупном Јадрану. Љетна позорница прима преко 1500 гледалаца, и данас се на њој одржавају културно умјетничке манифестације. Тврђава је непосредно везана уз Горњи град.

Тврђава Шпањола

Тврђава Шпањола изграђена је од стране Шпанаца 1539. године, иако постоји сумња да је тврђава могла да се изгрaди за непуних годину дана.  По преузимању власти од стране Турака, Шпанци су за  вријеме своје кратке, једногодишње владавине, обнављали градске тврђаве и куле. Тако је обновљена и тврђава Шпањола, како је назива домицилно становништво, иако у писаним траговима (картама и гравирима), стоји назив „Горњи град“. Од тврђаве до града водио је подземни пут. Изглед садашње тврђаве везан је за период друге владавине Турака (од 1548. године), када су Турци порушили мању тврђаву и изградили нову. О томе свједочи орјентална архитектура и арапски натпис над улазом у тврђаву. Тврђава се налази на брежуљку Бајер, на сјеверозападној страни града, на надморској висини од око 170 метара. Са тврђаве се пружа изузетан поглед на улаз у Бококоторски залив. Иако је тврђава мијењала господаре, углавном је задржала свој првобитни облик.

Тврђава Форте Маре или Морска тврђава

Тврђава Форте Маре (Forte di mare) или Морска тврђава, саграђена је уз само море, на чврстим морским стијенама. У тврђави су сачувани остаци утврђења из босанског периода (грбовник босанских велможа исклесан на великом камену). У самом подножју тврђаве налази се извор воде, који су борци Свете лиге (млетачке, папске и шпанске државе) 1687. године искористили, оставивши град без пијаће воде, и на тај начин убрзали освајање Новог.

На мермерној плочи која се налази изнад самог извора, уклесани су најљепши стихови, који су посвећени Боки, стихови пјесника Алексе Шантића из 1906. године.Својом архитектонском цјеловитошћу тврђава доминира градом. У љетном периоду користи се као културно-забавна сцена.

Тврђава Цитадела (Мезалуна)

Тврђава Цитадела саграђена је за вријеме Млетачке владавине, о чему свједочи натпис у близини капуцинског манастира, из 1702. године. Тврђава, односно кула са зидом, налазила се на самом мору, и зидинама је била спојена са Доњим градом. У земљотресу 1979. године ова монументална грађевина је срушена. Остаци зидина, на обали и мору, свједоче о њеној бурној прошлости.

Сат кула (Сахат кула)

Сат кула (Сахат кула, Градски торањ) налази се са западне стране Горњег града. Изграђена је у вријеме турске власти, ту су била главна градска врата, која су имала покретни дрвени мост, изнад прокопа, којим је текао поток ка мору. На зиду, крај улазних врата, стоје спомен плоче посвећене градитељима куле, оснивачу града, са рељефом, као и мермерна плоча, постављена у част ослобођења града 28. октобра 1944. године. Једна од занимљивости Старог града је и стари градски сат на кули, који је тек 1995. године замјењен новим, поклоном од стране града Земуна, града побратима Херцег Новог.

Стари град је проткан бројним утврђењима, кулама, подземним пролазима, изворима воде. Утврђење Тарновице (Карача, Караџа) је зидинама повезано са Канли Кулом, а подземним пролазом (који је срушен) са тврђавом Шпањола. За вријеме Турака, у гарду је било пет извора воде систематски регулисаних, и сви су потицали из извора Карача – Црни поток. Извори воде често су били стратешка тачка у борбама око заузимања града кроз његову бурну историју. У данашње доба активна су још два извора, док су преостали или пресахли или затрпани за вријеме земљотреса (1979).
 
На источној страни Старог града су градска врата са одбрамбеном кулом. Та кула је названа Кула Св. Јеронима, у част Јеронима Корнера, освајача града (1687. године), по заузимању града од стране Млечана.
 
Од значајних фортификационих објеката треба истаћи утврде Мамула и Арза. Утврда Мамула изграђена је на малом острву, на улазу у Бококоторски залив. Кружног је облика, пречника 200 м, окружена мноштвом агава и ниском вегетацијом.
 
Данашње име острво Мамула је добило по аустријском генералу и намјеснику далмације Лазару Мамули, Личанину, који је средином XIX вијека изградио Мамулу. На поморским картама ово острвце се назива и Ластавица.
 
Острво, односно, тврђава Мамула је напуштена, и данас је то „царство галебова“, у љетном периоду честа излетничка дестинација.
 
Иако је функција тврђаве била да штити улаз у Бококоторски залив, она је у Првом и Другом свјетском рату била злогласна тамница, у којој су Аустријанци (током Првог свјетског рата), и Италијани (у Другом свјетском рату) затварали и мучили родољубе. На ту тему снимљен је и филм. Мамула је удаљена од Херцег Новог 3,4 наутичке миље, и једна је од највећих утврда на Црногорском приморју, односно, Јадрану.
 
Утврда Арза смјештена је на удаљености од једне наутичке миље од тврђаве Мамула, на истоименом рту Арза (Punta di Arza). Заједно са Мамулом и тврђавом Превлака, на рту Оштра, служила је као штит непожељном уласку у Бококоторски залив.
 

 

Оставите одговор