Темпларски крст на цркви у Сремској Митровици


Православна црква Светог архиђакона Стефана, познатија и као Стара православна црква, Мала православна црква или Црквица, је најстарији очувани богослужбени храм у граду Сремска Митровица, а због старости и значаја највреднијих на подручју Срема.

Црква Светог архиђакона Стефана у Сремској Митровици; фото: Википедија/Ванилица

Поред цркве је у 18. веку постојало православно гробље о чему сведоче надгробне плоче које су данас постављене на бочне зидове цркве. Бити сахрањен у црквеној порти је била привилегија добротвора и значајних људи.

ИЗГЛЕД

Једнобродна је, оријентисана у правцу југозапад – североисток. Правоугаони наос звршава се олтарским простором исте ширине, четвоространим споља и изнутра. Изнад главног улаза уздиже се високи барокни звоник, коме су у једној од последњих обнова зазидани у приземљу лучно завршени бочни отвори. Свод је полуобличаст, са изузетком крстастих сводова изнад приземног дела звоника. Скромну фасадну декорацију чине плитке правоугаоне лизене на бочним зидовима, подупртим контрафорама.

ИСТОРИЈА

Храм посвећен Светом Стефану, званично подигнут пре четири века у Сремској Митровици обавијен је мистеријом, која траје до данашњих дана. Историчари тврде да су га градили Римљани, а потом Хришћани, а поједини аналитичари тврде да је Мала црква, како је народ зове, дело темплара.

Данас постоје подаци који говоре да је место данашње цркве било важно за хришћане још у време старог Сирмијума. Заправо, археолошка ископавања рађена 1980. године под олтаром овог здања пронашла су мозаички крст од црвеног мермера који датира из времена Сирмијума. Тако да је ова црква на темељима храма, који су највероватније остаци хришћанске базилике из првих векова хришћанства. Даља археолошка ископавања утврдила су да су на овом простору у време античког града Сирмијума, била купатила (терме), а по победи хришћанства оваква места или су рушена или претварана у богомоље.

Први писани записи су тек из 1729. године, настали поводом канонске посете визитације Бискупије печујске, Опатији сремскомитровачкој, где су визитатори забележили: „Петог јула освећена је опатија Св. Деметри на Сави, која је сад настањена шизматичким Србима. Они имају величанствену и солидну цркву…“. Три године касније аналитичар Карловачке митрополије записује: „Црква је стародревна од камена, свод од дасака, олтар од камена“. Звоник барокног облика је највероватније касније придодат цркви.

ИКОНОСТАС

Ентеријер цркве посебно важним чини прекрасни иконостас који има више спратова и украшен је најфинијом резбаријом. Преплићу се мотиви животињског и биљног света: лавови и ждралови, змије и лозе, руже и лишће: све повезано и уплетено једно у друго.

Са иконостаса из прве половине XVIII века сачуване су само престоне иконе Христа и Богородице које се чувају у Галерији Срема у Сремској Митровици. Према попису Карловачке епархије донео их је из Солуна “ господар Миља „, док их најновија истраживања приписују Станоју Поповићу, верном присталици ликовности Христофора Жефаровића.

Иконостас из друге половине XVIII века раскошно су изрезбарили македонски мајстори под утицајем италијанског барока, највероватније школовани у грчким радионицама.Осликавање је извео Теодор Крачун у најбољем маниру српске барокне уметности.

Неки мотиви на иконостасу су непоновљиви у светском сликарству. Призор Васкрсења Христова на другом спрату иконостаса, где је Христос приказан како држи ашов у рукама, а испред њега клечи Марија Магдалена – није забележен у аналима цркве.

Необично је то што није саграђена у самом граду, него на обали реке, на месту на којем су у позној антици страдали хришћани. У близини цркве приликом уређења стазе пронађен је темпларски крст.

Последњих неколико година простор око Мале цркве се култивише, па је око цркве обликован Савски трг. Ископан је нови артески бунар дубине преко 300 метара, крунисан чесмом.

Извори: Споменици културе, Википедија, Митровица инфо

ПОДЕЛИТЕ

2 Responses

  1. Мисирац каже:

    „Темплари су блиски са Српском православном црквом и другим религијама“
    Каква глупост. Ово као да су некаква деца написала. Којим доказима је ово поткрепљено ако се зна да је ватиканска секта/војни ред Темплара престала да постоји још у 14. веку? Све потоње организације и тајна друшта које у својим именима имају реч Темплар су најобичније псеудосекте и масонске подружнице, антихристова претходница за саблажњавање.
    Масон Малешевић – извор информација! Али стварно, зар нормална особа може ово да узме за озбиљно…?
    СПЦ и Православље НИЈЕ религија, нити једна од религија, СПЦ је помесна Православна Црква

  2. CLFP каже:

    I onda pročitaš nick Misirac, ćirilicu… i shvatiš sa kime imaš posla.Bipolarija je čudo…

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.