Шта Ајнштајн дугује Милеви Марић

Да је љубав релативна, уклета и интригантна, баш као Теорија релативитета, коју је открио један од највећих умова у историји света Алберт Ајнштајн, показује управо његов мелодрамски и изнад свега, компликовани однос са супругом Милевом.

Милева Марић

Да ли је њихов бракоразводни уговор заиста имао клаузулу која је обавезивала Ајнштајна да својој жени препусти новац од Нобелове награде? Да ли је новац који је Милева од бившег мужа добијала до краја живота, исплаћиван на име алиментације, дечјег наследства или њеног научног рада – била су неистражена и мистериозна питања која су деценијама била поприште острашћених нагађања присталица и противника дела Алберта Ајнштајна.

Једна од таквих контроверзи била је да ли је Ајнштајн својој супрузи заиста дао целокупан износ Нобелове награде за физику, коју је добио 1922. године, за рад из 1905. и 1906.

– Дошла сам до непобитних доказа да је Ајнштајн читав износ Нобелове награде морао да препусти Милеви Ајнштајн, након многих перипетија, чија је замршеност до сада врло ефикасно спречавала научнике да распетљају, попишу и саберу све ставке овог породичног трилера – каже магистар историје Анастасија Хајди Ларвол, са Универзитета у Ослу.

Ова историчарка чија је мајка Српкиња, данас ће у Математичком институту САНУ одржати предавање и представити резултате анализе до сада неосветљених љубавних, породичних и пословних односа између Алберта и Милеве Ајнштајн.

Већина писане заоставштине Ајнштајнових била је до 2006. скривена од јавности. Примарни извор историчарке др Радмиле Милентијевић (изашао 2010. године), открива мноштво података из Албертовог архива у Јерусалиму, на основу којих је, заједно са другим подацима, сада могуће реконструисати догађаје после развода Ајнштајнових, од 1919. до 1948. године, када је Милева преминула у Цириху. Значајан број људи у Србији верује да је Алберт Ајнштајн у том браку присвојио доста њених идеја и да је она остала незаслужено у његовој сенци.  

Милева Марић и Алберт Ајнштајн

– Њихов љубавни однос био је изразито страствен и еротичан. Милева је радила на математичким доказима свих Ајнштајнових радова до 1911. Ту спадају и његови најпознатији, као и два рада награђена Нобеловом наградом. Закључак моје прве анализе јесте да су се њих двоје договорили да под именом једног научника – Алберта, презентирају научне радове и „добију” добро плаћено професорско место. Разлози за то јесу ти што је Алберт био харизматичан и као Немац, могао је много боље да предаје, а никако није могао да добије место чак ни асистента ниједног универзитета у Европи. Писма казују да је на многа места узалуд слао молбе. Милева није била харизматична и немачки је говорила са српским акцентом, али је одлично подyчавала материју и била врстан математичар. Она због трудноће није дипломирала на време, а пре свега јој је било важно да зараде новац, јер је поново била у другом стању. Лудо је волела Ајнштајна, а њему су математика и доказни процеси била слаба страна коју је надомештавала Милева – напомиње наша саговорница.

Милева Марић и Алберт Ајнштајн

Постоје много индикација да су њих двоје заједно, у договору, покупили знање и других научника, као што су Анри Поенкаре, који је заправо отац Теорије релативитета или математичар Хилберт. То је још један разлог зашто Милева никада није објавила свој велики удео у Албертовом раду, иако се он понекада према њој понашао изразито бескрупулозно.

Међутим, иако је према Милеви често био и груб и покварен, он јој се увек враћао и водио је рачуна о њој и после њиховог развода. 

Али, када је добио професорско место у Берлину, 1914. године, срео је своју блиску рођаку Елзу Левентал-Ајнштајн и заљубио се у њу. Тада је напустио Милеву.

– Бракоразводни уговор је склопљен 14. фебруара 1919. године. Алберт је признао прељубу и брак се због тога развео. У тачки 3. бракоразводног уговора, наведено је да Ајнштајн, у случају да добије Нобелову награду, мора да главницу износа од Нобелове награде уплати на рачун Милеве Ајнштајн и да је депонује у Швајцарску банку, чиме тај новац постаје власништво Милеве Ајнштајн. Такође се у уговору наводи да Милева Ајнштајн слободно може располагати каматом, док се за главницу мора договорити са Албертом Ајнштајном. У случају њене преудаје или смрти, 40.000 марака које је Ајнштајн морао да депонује по разводу, враћају се њему, док главница Нобелове награде припада деци – појашњава Анастасија Хајди Ларвол.

После Првог светског рата, Милева је купила две зграде које је преуредила и користила за издавање станова и тако зарађивала новац за породицу и школовање. Све време, она се дописује са Албертом о тим зградама, тако да нема дилеме ни око власништва ни око порекла тих пара.

– Милева је купила те две зграде од новца од Нобелове награде и то недвосмислено показују писма из њихове међусобне и адвокатске кореспонденције – наглашава историчарка. 

Аутор: Александар Апостоловски

извор: Политика

1 Response

  1. IstoricarMatematike каже:

    Prestanite da lazete narod da je Albert bio los matematicar. Svi pisani dokazi pokazuju da je bio mnogo bolji matematicar od Mileve. Urbane legende ne pomazu nikome.

Оставите одговор