Шест векова мистерије Светиње у Смедеревској тврђави

Мали град, двор деспота Ђурђа и Проклете Јерине, археолошки је истражен, али шта се крије испод 11 хектара Великог града, последње престоница Србије Средњег века, нико не зна.

Зна се, једино, да Смедерево поседује чудотворно светилиште чија је локација мистерија која траје шест векова.

Један од Апостола Христових и Јеванђелиста, Свети Лука, почивао је на тлу смедерервске Тврђаве у Саборној цркви Благовештења. Деспот Бранковић откупио је чудотворне Мошти Светог Луке за 30.000 дуката, верујући да су последња заштита и спас српске деспотовине.

Упркос многим покушајима, вековима није одгонетнута тајна где се налазе остаци ове светиње у смедеревској Тврђави.

Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и обесили га о грану маслине у граду Теби Беотијској. Сахрањен је у Тиви, главном граду Беотије, где су се очудотворне мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у Цариград, у време цара Констанција.

Ђурађ Бранковић је 1453. године пренео мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венецију.

Чврсто верујући да је чудо избављења српске државе могуће, српски владар је одлучио да светињу пренесе из епирског града Рогоса у Смедерево. За откуп је плаћено тридесет хиљада дуката које је у име поклона морао дати султану и пашама у Једрену.

Срби су, уз помоћ турског заповедника Рогоса, кроз тајни пролаз доспели до куле у којој су мошти чуване, те су их у највећој журби и тајности однели из Рогоса и пренели у новоподигнуту Ђурђеву престоницу, Смедерево.

Пут којим су мошти стигле у Србију није познат. Забележено је само то да је једно коначење учињено у манастиру Грачаници.

Било је то половином петнаестог века.

Тако је богочувани град Смедерево добио новог заштитника чији ће култ у наредним годинама изаћи из оквира градских зидина и постати најзначајнији култ у Србији.

Пренос моштију

Дванаести јануар 1453. године. по старом календару установљен је као празник преноса моштију.
Био је то све само не обичан дан за житеље престоног града Смедерева док је окрњена српска држава бројала последње дане.

Литија у којој је ковчег са моштима ношен прошла је улицама града и око његових зидина у намери да их утврди и учини неосвојивим.

Литију је пратио деспот Ђурађ Бранковић са породицом: супругом Ирином, синовима Гргуром, Стефаном и Лазаром, кћерима Јеленом и Маром. Забележено је да су долазак светиње пратили “сви епископи српски, часни игумани и ђакони у чистим одеждама и са часним крстовима као и сво племство српско”.

Мошти су похрањене у Саборну цркву Благовештења коју је, како је забележено, Ђурађ градио по узору на Ресаву- задужбину деспота Стефана. Верује се да смедеревски храм није заостајао за узором, ни по величини као ни по уређености.

Међутим, каква је била судбина цркве након пада Смедерева 1459. нема никаквих података.

Постоје веровања да је након коначног пада града у руке османских освајача црква порушена, вероватно после 1460. године, а да су њени фрагменти узидани у турско купатило – хамам, као и у Водену кулу на ушћу Језаве у Дунав, коју су Турци подигли ради боље одбране града.

У храму је, како се такође веровало, првобитно сахрањен и сам деспот Ђурађ Бранковић.

Када су пре три деценије откривени остаци сакралног компекса, који је недавно рестауриран, веровало се да је реч о Благовешетнској цркви. Наде су се брзо распршиле, јер је одмах било јасно да је црква Благовештења морала бити далеко већа и репрезентативнија. Тако, остаци цркве Благовештења до данас нису пронађени.

Последњи озбиљнији покушај био је у априлу 2010. године

Тада је обављено геомагнетно снимање подземља Великог града, а за ово ангажовани су немачки стручњаци. Након снимања, месецима је трајала израда сателитске мапе у Археолошком институту у Франкфурту.

Геомагнетно истраживање требало је да открије остатке чврстих предмета и зиданих објеката на дубини до три метра. На снимцима, нажалост, није пронађено ништа.

Тада је као велика препрека наведено растиње због којег компликована апаратура за снимање терена није могла да снима целокупно подземље.

После овога, остала је нова нада да се негде, на неистраженим деловима, ипак налазе остаци светиње.

Остаци сакралне грађевине у коме су се се чувале мошти Светог Луке, који се и данас сматра заштитником Смедерева, су мистерија, а археолози се надају да ће у будућности открити ово, најсветије место у Смедереву.

 извори: МагацинSDCafe.rs

Оставите одговор