Русаље или “жене падалице“

Село Дубока, у општини Кучево, многи препознају по обичају јединственом у свету који се одржао до данашњег дана. Реч је о падању жена у транс, појави којој наука још није открила прави узрок.

Падање се дешава искључиво за црквени празник Духови (тројица) и у присуству посматрача. Многи мисле да је падање у транс последица аутосугестије и то заснивају на томе што се падалице обезнањују тек кад једна од друге чују продоран врисак. Интересатно је да се број русаља у Дубокој сваке године смањује, док у суседном селу Нересница расте.

Постоје многе легенде како су настале русаље. Највероватнија је она која говори о туговању Духовских ,,краљица’’ на брду Бложу. Наиме, од давнина постоји један врло занимљив народни обичај-игре Духовских ,,краљица’’. Осам девојака обучених у бело, са нишкама талира на грудима, токама и лажним дијадемама предвођених старијом женом и једним старијим човеком, пођу од куће до куће. Две девојке имају у рукама исукане ханхаре. Кад стигну пред нечији дом, човек уђе унутра и упита домаћина да ли жели да му се ,,игра за срећу и здравље’’ неког укућанина. Ако домаћин пристане, онда ,,краљице’’ улазе у двориште и отпочињу своју игру око онога чије се здравље и срећа жели. То су обично деца. Краљице се поделе на две групе,у свакој групи су по две девојке – каже Раде Обрадовић, прикупљач народних обичаја у Хомољу.

Онај за кога се игра седне на столицу, а група девојака стану наспрам њега и певањем дају такт двема девојкама са ханхарама које ритмички поигравају у простору од тројке до тројке. На крају игре стану до онога на столици и изнад главе му укрсте ханхаре. Домаћин им да бакшиш и краљице одлазе даље. Кад заврше с једним селом, путују у друго. Легенда каже да су се једном сусреле две групе, па како је било срамота да се једна другој склони с пута, то се оне потуку и све изгину.

У Дубокој је још живо предање о двема девојкама – краљицама које су се потукле на дан Духова пред Дубочком пећином. Једна од њих проклела је Дубочане и рекла “Да Бог да, како ја овде пала тако и сваки из овог места о овом дану да пада”. На Биљанин петак са једног пећинског места капље кап по кап вода само тог дана и никад више. Народ верује да су то сузе за убијеном краљицом.

За једном ,,краљицом’’ која је била из Дубоке много се жалило. Кад су јој следеће године давали помен на Духове, нека њена рођака се толико ражалостила да је пала у несвест. Истом приликом следеће године у несвест падне више жена. И тако из године у годину било их је све више.

О русаљама Бојан Томић у свом чланку “Влашка чаролија: У колу краљице“ у магазину Моја Србија, између осталог наводи:
“На Духове, када би се огласио пастирски рог, био би то позив за Дубочане да се упуте према обредном месту, ка реци, пошто вода има велики значај у веровањима и обредима код Влаха. Посебан значај имала је жена која има моћ комуникације са светом мртвих – русаља. Према народном обичају, ова жена у чије моћи наука ни до данас није успела да проникне, долазила би, уз обредну игру, на место које је намењено за вршење обредне радње, уз пратњу краљица и краљева. То су три девојке и три младића који за време њеног транса играју око ње у колу. За то време, док играју у колу, у рукама држе запаљене свеће, дуге ножеве, пелин, белу раду и венац белог лука. На тај начин они штите русаљу од злих духова, док су обично крај ње две старије жене. За то време ова жена необичних моћи пада у врсту транса, у коме губи било какав осећај за спољашње надражаје, и верује се да на кратко она уопште не борави на овом свету. Тиме би њена улога била испуњена, а то је да се пренесе порука и поштовање душама мртвих, чиме би их умилостивила и обезбедила здравље и напредак њиховим ближњима. Док је русаља у трансу, уз обредну игру ‘крај’ или ‘тудорка’, како је Власи зову, око ње би играли коло, према традицији, на три, пет или девет места. Музика чини важну улогу у читавом ритуалу, да би русаља пала у транс, да би је водила кроз нирвану у којој би се налазила, јер се верује да она кроз подсвест прати звуке карабаша (гајдаша) и лаутара (виолине), које је враћају у свет живих. По буђењу из транса, русаља би се постепено враћала у свесно стање, али постепено. Најпре би јој краљице и краљеви који су око ње играли пружали помоћ да се придигне, након чега би изнад њене главе укрстили ножеве, бели лук, белу раду и пелин са којима су играли, а након тога је умивали водом из реке, уз обредно окретање и магијске речи које би биле изговаране. Тиме би се и сама русаља искупила и остала заштићена од злих духова. По завршетку ритуала, русаља би се кроз игру и песму лагано враћала из летаргије у свет живих.“

Доктор Радован Н. Казимировић у својој књизи “Тајанствене појаве у нашем народу” записао је да је својевремено посматрао психолошки Христину Радула Грасиловића деветнаестогодишњу невесту која је у себи осетила да ће за време Духова сигурно пасти у транс док је Јана, жена Андрије Грасиловића “падала” пуних девет година. То је према Казимировићу пошло за руком и Марији Брсаловић из Шевице, Зорки Пауновој, Кумрији Јована Пљештића. Ову последњу излечио је, наводно, од “русаљске болести” поп Јанко из суседне Нереснице.

Прастари култ русаља током времена је претрпео друштвене трансформације али није престао ни до данашњег дана. У чудном певању и јаукању за време транса русаље најчешће помињу, што је врло необично, свога свекра а у заносу виде на оном свету многе необучене особе. Многе русаље из овог краја одбијале су упорно да се “излече” читањем јеванђеља по манастирима.

Падалице се помоћу воде из Дубочке реке која се сматра “Српским Јорданом” а која чини магијско дејство повраћају поново у реалну свест. Уз звуке чаробне фруле русаље разговарају са духовима, а у том тренутку змије се кроте и излазе из својих рупа, верује се у овом делу Источне Србије. Уз то, за време транса русаље уопште не реагују на убод игле које је својевремено вршио доктор Милорад Драгић, познати испитивач народног живота у Срба. То је зато што су русаље неосетљиве на убод у метапсихичком стању.

Већ неколико деценија у оквиру традиционалне Смотре народног стваралаштва “Хомољски мотиви” Дубочке русаље редовно изводе своје ритуале на јавној позорници пред неколико хиљада посетилаца.

Научници засад немају права објашњења за феномен жена русаља из Дубоке. Ко жели да их види на делу долази сваке године у Дубоку у време Духова када изблиза може да посматра њихову више векова стару ритуалну игру.

Влашке русаље у селу Дубока код Кучева 1970, снимак РТС-а:

Дубочке русаље, обичај падања у транс на Духове у влашким селима Звижда: Дубокој, Нересници, Волуји, и другим. Одломак из етнографског филма »Плутоново царство у Хомољу« који је снимљен 1971. године по сценарију професора етномузикологије, др Драгослава Девића:

 

Извор: ebranicevo, Youtube

 

1 Response

  1. Урбана Герила каже:

    Од првобитног сећања синова Јафетових на тројединог Бога, полако је пала људска природа тонула у заборав Истине и заблуђена демонима почела да им гради идоле дајући личносне особине природним стихијама. Од доласка обећаног Месије- Христа, и повратка наших предака вери у истинитог Бога, паганско безбожје је бледело и лепи стари народни обичаји су попримили овако бесовско обличје. Особито код влаха, социјалне категорије сточара- номада који су крећући се читавим Балканом и склањајући се од Турака у крајеве Влашке и Молдавске кнежевине попримили особености које данас злонамерни Румуни покушавају да искористе на нашу штету. Међу тим особеностима, осим језика, остало је и упражњавање бесовске магије и мрачних ритуала. За себе сведочи чињеница да се од тога лече једино светим Јеванђељем, што многе несрећнице одбијају. Светла тачка је што се у том делу нашег народа сачувало понешто још од старих Словена.

Оставите одговор