Kамена или “судачка“ столица из Ошанића код Стоца

На простору средњовјековне Босне и Хума до сада је пронађено неколико десетина камених столица. Неке од камених столица украшене су рељефним мотивима симболичког и декоративног карактера, а на некима су уклесани ћирилични натписи. Многе камене столице везане су за утврђене градове и властелу која је управљала тим градовима.

камена столица у Ошанићима код Стоца

Народна предања камене столице називају „судачке“ или „судијске“ столице. По предању на њима су сједили локални средњовјековни феудалци док су обављали јавна суђења својим поданицима, што није без основе. Мјеста на којима су вршена јавна суђења у средњем вијеку називана су и „столом“, а многа од тих мјеста имала су и камене столице, па је појам стола обухватао не само мјесто дијељења јавних судова него и камену столицу.

Јавне судије били су властелини различитог ранга, као што су кнез, жупан, војвода, велики војвода, бан, краљ, итд. Тако имамо називе за сто као што су: краљев, банов, жупански, племенски, господски, војводин итд. Камена столица коју представљамо овим текстом налази се у мјесту Ошанићи код Стоца и повезана је са властеоским родом Храбрена Милорадовића.

Милорадовићи су били једна од значајних српских средњовјековних породица из Херцеговине. Породично гробље Милорадовића налази се испод Ошанића, у Видовом  пољу, а то је позната некропола стећака Радимље. У Ошанићима се налази и православна црква која је задужбина Храбрена Милорадовића. Ошанићи као завичај Милорадовића, вјероватно су имали њихов племенски сто гдје су судили својим поданицима и одржавали друге скупове, а то би могла бити ова камена столица.

Натпис на каменој столици почиње знаком крста и гласи: + АСЕ СТО ВОЈЕВОДЕ СТИПАНА МИЛОРАДОВИЋА А ПОНОВИ ГА ВОЈЕВОДА ПЕТАР’ СИН’ МУ.

Шефик Бешлагић је сматрао да на каменој столици постоје два а не један натпис. Први натпис односио би се на војводу Стефана Милорадовића: + АСЕ СТО ВОЈЕВОДЕ СТИПАНА МИЛОРАДОВИЋА; други дио натписа односио би се на његовог сина Петра: А ПОНОВИ ГА ВОЈЕВОДА ПЕТАР’ СИН’ МУ; сматрајући да је Петар након што је наслиједио оца преклесао и дотјерао столицу. Натписи на столици Милорадовића потичу из друге половине 15. вијека  и слични су натписима у околино Стоца, прије свега онима на Радимљу.

Војвода Стефан умро је око 1470. године и вјероватно је сахрањен у Радимљу, док се његов син Петар 1477. године спомиње као катунар Храбрена Милорадовића и војвода Доњих Влаха, а умро је око 1488. године.

Литература: Šefik Bešlagić, „Kamene stolice srednjovjekovne Bosne i Hercegovine“, DIJELA, Knjiga LIX, Sarajevo 1985.

Приредио: Борис Радаковић

Извор: plemenito

 

 

You may also like...

Оставите одговор