Две свете горе Паштровића

У брдима изнад мора из заборава „израњају“ стари манастири. Једну чине немањићки манастири, а друга припада старом племену којем је племство дао цар Душан

Монахиње манастира на Ограђеници

Паштровићи, који насељавају најлепши део јужнојадранске обале, имају две своје свете горе. Једна, надалеко позната, налази се уз саму обалу, и чине је углавном немањићки манастири изузетне вредности и важности. Манастир Градишта у Буљарици датира из 1116. године, и управо је прославио девет векова постојања, а Режевиће је подигао Стеван Првовенчани 1226. Најпознатији од свих манастира – Прасквица, духовни стожер Паштровића, везује се за 1050. годину (четири године пре поделе хришћанства) и налази се уз магистрални пут изнад Милочера. У селу Војнић обновљен је истоимени манастир, а изнад села Куљача налази се манастир Дуљево који је, по предању, подигао цар Душан. У њему се замонашио Арсеније Чарнојевић, који ће извести Велику сеобу Срба. Недалеко од њега, лево од села Челобрдо, налази се манастир Рустово. Сви ови храмови су обновљени последњих деценија.

Друга гора света старог племена којем је племство дао још 1351. цар Душан, налази се на Паштровској гори, високо над морем, и о њој се мало зна.

– Е, овде почиње паштровска света гора – каже наш водич Лука Митровић из Милочера, један од најзаслужнијих за нови живот цркава у планини, показујући на лепу зараван на којој доминира Црква Светог Спиридона, чија обнова је трајала од 1998. до 2006.

Уз цркву је смештен манастирски конак у коме су, поред Теотесте, и монахиње Василиса и Антонија. У послу им помаже и монах Агатон, који је раније служио богу у манастиру Дуљево у Паштровићима.

С нама су Ратко Будимир, из села Тудоровића, један од најагилнијих у свим пословима у вези с враћањем живота напуштеним црквама овог краја, и Коко Митровић, који редовно излази на Ограђеницу, где је заједно с пријатељем и рођаком Луком сазидао кућицу за одмор. Уз њу је, такође у камену, Ловачки дом. Ограђеница је била и зборно место слободара Паштровића, одакле се кретало у бој против освајача.

Историја Светог Спиридона је веома занимљива. Првобитна црква, мањег обима, о чијем постојању сведочи слика аустријског сликара Федора Карачаја из 1837. године, посвећена овом свецу, налазила се на око 150 метара од садашње. У другој половини 19. века Аустрогари, који су владали овим крајем, намерили су да на узвишењу где се налазила црква подигну малу војну тврђаву. Консултовали су се са Паштровићима, предложили им да цркву подигну у близини, на лепој локацији и већих димензија. Тако је и било. Грађена је од 1902. до 1906, када су је освештали игуман манастира Прасквица у Милочеру Данило Угриновић, јеромонах Иларион Бечић и јереј Саво Рађеновић. А онда је време заборава пало на цркве и манастире после Другог светског рата. Храм је пропадао, да би Паштровићи опет кренули у његову обнову.

Црква Светог Николе у комплексу манастира Градиште

– Све је почело сасвим спонтано, крајем девете деценије минулог века – прича нам Лука Митровић. – Мој пријатељ Милун Раденковић, из села Трнавци код Александровца, довео је извесног Руса Бикова, доброчинитеља и верника, који је на олтар ставио 3.000 долара. Сваки Рус који је био са њим тог дана, оставио је по 500 марака. То је био почетни капитал.

Формиран је одбор за обнову, који је потом допуњаван, а прилоге су дали и сами Паштровићи, понајвише баш чланови поменутог одбора. Тако је црква обновљена и живописана, а изграђен је потом и конак.

ЧЕКАЈУ СВОЈ РЕД

На Паштровској гори је још неколико цркава које су делом обновљене, а неке чекају на ред. Црква Светог Димитрија се налази у месту званом Церовица, близу границе са Црмницом. Време њеног настанка доводи се у везу с доласком Паштровића на ове просторе пре осам-девет векова. Црква Светог Илије се налази у месту Добруше, а храм Светог Николе на локалитету Рудина. Посебно је занимљива Црква Успенија Богоматере на месту Ливаде, која је делом обновљена и у доста добром је стању. Обнова храма посвећеног Светом Стефану Дечанском у Братиму је започела 2009, док још нису пронађени темељи храма Светог Петра и Павла у месту Мокре ливаде.

Извор: novosti

2 Responses

  1. МаркоСи каже:

    У Црној Гори сваки камен је прожет духом православља. Ја сам чуо веома занимљиву причу о 365 цркава које је између Бара и Скадра подигла Косара, супруга светог Јована Владимира. Најпознатија је Пречиста Крајинска. Било би лепо када би Ваши новинари нешто више написали о овом.

Оставите одговор