У потрази за древном Травунијом

Трагање за остацима најстаријег Требиња настављена су новим археолошким ископавањима на локалитету испод торња у Старом граду, гдје су прије три године откривене зидине грађeвине датиране у преднемањићки, рани средњи вијек.

Тачније, дио зида ове грађевине откривен је још при првим ископавањима на овом локалитету 1998. године, када су обнављани објекати у дворишту музеја за потребе смјештања умјетничких легата ове установе.

Тада је, вођен претпоставкама истраживача и хроничара овог краја – да на овом бријегу изнад Требишњице ваља трагати за остацима најранијег Требиња – археолог Ђорђе Одавић, уз поменути дио грађевине, нашао и нешто неочекивано, што би неупућене збуњивало: уломак римског надгробног споменика, као свједочанство о континуитету насеља на овом мјесту још од предсловенских, античких времена.

Уломак римског надгробног споменика (1-4. вијек, Музеј Херцеговине)

И сљедећа ископавања 2013. године била су некако успутна, такође као дио пројеката ревитализације каснијих грађавина у комплексу – голубарника и сат-куле. Тада су из земље изронили остаци средњoвјековног објекта, све јасније како су и ископавања настављана кроз наредне три године, средствима која је из буџета издвојила Градска управа.

Скоро метар и по широки зидови указују да је ријеч о објекту који је могао имати вишеспратну архитектонику, а дужина и ширина омеђина 20х20 метара указују на грађевину импозантних димензија.

Чему је тачно служила још је предмет нагађања. Историја и предање памте да је Требиње било епископско сједиште а вјероватно и мјесто столовања обласних господара још од оснивања првих српских земаља у раном средњем вијеку.

Предање помиње, а неки истраживачи баш овдје лоцирају, и цркву светог Михаила у којој су сахрањивани травуњански жупани – претпостављајући да је управо сат-кула из 18. вијека само надограђени торањ храма…

Дио налазишта у подножју торња (на горњој слици видљиви и нађени степеници)

„У питању је или палата или епископски двор, највјероватније из 10. или 11. вијека. Говорим о преднемањићком Требињу, које је врло интересантно за историчаре и археологе јер није истраживано. Ископавања су потврдила и предање да се на месту сахат-куле налазио торањ – јер је видљиво да кула лежи на старијим темељима, са приступним степеницама које смо открили у непосредној близини“, објашњава за Радио Требиње археолог-кустос у Музеју Херцеговине Ивана Грујић.

Остаци грађевине нису и не могу испливати пред истраживачима у својој архитектонској цјелости – једним дијелом на сјеверу грађевина је пресјечена турским бедемом из 1706. године, а на њу су по средини „насађена“ и два мања објекта из 19. вијека, данас адаптирана у музејски простор за умјетничке легате. Остатке палате са западне стране притисла је зграда музеја, некад аустроугарске касарне, „случајно“ изграђене баш на мјесту које крије материјално свједочанство из најраније српске историје Требиња.

Археолог Ивана Грујић, археолошка ископавања 2013. године

У турско вријеме називан Ићесар (Ич хисар – унутрашња тврђава), гдје су и отомански освајачи поставили темељ града проширеног и бедемом опасаног почетком 18. вијека – за бријег на обали Требишњице вјеровало се да је природно настало узвишење. Истраживања су потврдила да је, из неког још непознатог разлога или потребе, дијелом створен и људском вољом и руком.

„Открили смо да је приземље музеја уствари у нивоу првог спрата те средњевјековне грађевине, односно да је читав овај плато подигнут за један ниво. Ми смо у ископавањима намјерно у неким дијеловима ишли до поднице у приземљу палате, само да би показали да се  уствари ради од два до три метра шута нагомиланог од 1706. године када је Бан-вир грађен“, каже Грујићева.

С обзиром да се копало по накнадно набациваном шуту, нађена керамика углавном је касносредњевјековна, међу покретним археолошким материјалом су и гвоздени предмети попут клинова или дијелова брава, оруђа и оружја, али и остаци прозорског стакла које би могло припадати средњевјековној грађевини.

„Такође, нађена су и два комада сиге, која је омалтерисана. Сига се иначе користила у грађевинарству тамо гдје су били лукови, на примјер црквеним грађевинама или касноантичким гробницама на свод“, истиче Грујићева.

Убијеђена је да археолошки пројекат трагања за остацима најстаријег Требиња значајем превазилази интересе локалне заједнице и мора уживати подршку пројекта од националног и државног значаја. У том смислу, до сада ископано само је припрема за озбиљнија и обимнија археолеошка истраживања, те културноисторијску и туристичку ревитализацију цијеле локације, која ће услиједити ако та подршка не изостане.

„Планирамо још ове године да геодета детаљно сними план ових грађевина, да на њима маркирамо све историјске фазе – а има их најмање четири, како би могли пројектом да конкуришемо за систематска археолошка истраживања. Њих би потом пратила обнова и ревитализација откривених објеката, на којима би били ангажовани стручњаци из различитих области, све са циљем да се овај локалитет и туристички презентује на квалитетан начин“, истиче Грујићева.

Три локалитета најстаријег Требиња

Грујићева појашњава да су нађене зидине код торња у Старом граду један од три локалитета најстаријег словенског Требиња.

Црквина, на којој је још у праисторији постојала илирска градина, помиње се као могуће мјесто столовања требињских жупана раног средњевјековља, док су ранији налази у Полицама указали да би подножје Црквине могло бити простор гдје су били сахрањивани.

Плоча жупана Грда (Музеј Херцеговине): „У дни кнеза велиега Михоила умре жупан Грд требињски…“

У Полицама је, подсјећа Грујићева, нађена и надгробна плоча жупана Грда из средине 12. вијека, један од најстаријих ћириличних споменика на овим просторима и засигурно највредније до данас сачувано споменичко свједочанство из времена требињских жупана.

„За историју Требиња врло је драгоцјено што се на овој плочи по први пут помиње има града Требиња у облику који град носи и данас. Ријеткост ја да се тако нешто нађе на споменику материјалне културе из тако далеке прошлости“, истиче Грујићева.

Раде Савић

Извор: radiotrebinje

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: