Сећање из пепела – документарац о историји и страдању Народне библиотеке Србије

На основу рукописа књиге под насловом „Кућа несагоривих речи“ историчара Дејана Ристића, некадашњег управника Народне библиотеке Србије и државног секретара за културу, „Филмске новости“ продуцирале су израду документарног филма „Сећања из пепела“ посвећеног бурној историји и страдању српске националне библиотеке. Документарни филм премиjерно jе приказала Радио-телевизиjа Србиjе 6. априла 2016. поводом обележавања 75. годишњице уништења Народне библиотеке Србиjе.

Документарни филм премијерно представља најновија научна сазнања у вези са местом и датумом оснивања Народне библиотеке Србије (Крагујевац, 12. јули 1838. године), као и драгоцену архивску, библиотечку, музеолошку и аудио-визуелну грађу која сведочи о развоју установе крајем 19. и почетком 20. века, њеном делимичном страдању током Првог светског рата, потоњој обнови и потпуном уништењу до кога је дошло 6. априла 1941. године.

НБС на Косанчићевом венцу

По први пут представљени су изузетни сегменти националног културног наслеђа (архивалије које сведоче о оснивању НБС, запаљиви пројектили којима је погођена НБС, делови сачуваног националног фонда, оригинални снимци суђења генералу Александеру Леру и др.). Документарни филм настао је са жељом да се од заборава трајно сачувају сведочанства о једном од највећих ратних злочина почињених над културом (културоцид) у европској и националној историји.

После слома нацистичке Немачке у мају 1945. генерал-пуковник нацистичке авијације Александер Лер предао се британским трупама које су га изручиле управо властима државе на чијој је територији починио највеће ратне злочине. У првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије средином маја 1945. у месту Купинец код Загреба, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда. „У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно”, нагласио је Лер. На питање југословенских официра зашто баш Народну библиотеку, одговорио је: „Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа.”

Пренос националног фонда у здање на Косанчићевом венцу 1922: Збирка фотографија музеја града Београда

Разарањем објекта Народне библиотеке Србије уништен је скоро читав национални фонд који је почетком 1941. обухватао око 354.000 наслова монографских публикација у око 500.000 свезака, 1.365 рукописа, 226 раних штампаних књига, око 6.260 бројева часописа и новина, око 3.770 писама и 1.447 јединица картографског материјала, графика и фотографија.

(из текста Дејана Ристића „Хитлер је наредио: прво уништити Народну библиотеку)

Изворrts

Сродни текстови:
Рушење Народне библиотеке Србије: речи које не горе
Витезови београдског неба: Шести ловачки пук

2 Responses

  1. milutin каже:

    Na veliku žalost, Nemce okrivljujemo za unistenje nacioalnog blaga- skupocenih lknjiga identi5teta i p0or4ekla Srba i srbijue.Ali ti8me otkro9ivamo najodvratniju osobinu Srba-nedovpoljnu svet no onoime šta je najvažnije svakom narodu.Fil koji smo gledali jeste hronika primitivizma i lenjosti i potpune neodgovornosto političara koji su znali dea se drekenjuaju Bolje rat nego pakt, A NISU ZNALI DEA SAČUVAJU I NAPRAVE D8UPLIKATE SVEGa onoga štzo je suština bića jedne zemloje,.TZAKVI SMO I OSTALI.nEMA CRKVE KOJA NIJE OPLJUAPČKANA OD NEPRIJATELJA, NITI MANASTIRA KOJI NIJE POHARAN.uRODJENA ŽELJA ZA VLASCU I TOTALNA NEBRIGA I NEODGOVORNOST ZA ONO ŠTO JUE NAJBITNIJE, KOD NAS swRBA JE NACIOMAOLNA OSOBINA KZBOG KOJE SMO IZGUBILOI SVE RATOVE U MORU, A U RATU SAMO SACUVALI CDETNICKIE I PARTIZASKE PUSKE,. UNIFORME I TOPOVE. ALI SMO NASU KULRTURNU RIZNICI PREPUSTILUI OGNJU I POLAMENU DIVLJIH HORDI SA ZAPADA.ONO STO SE U OVOM FIOLMU SRPSKE SRAMOTE NE KAZUJHE, JESTE, CINJENICXA DA SE NI U JUEDNOM TRENITKU NE GGOVORI O TOME IMA LI IGTDE KAKVOG PRIKAZA TIH KNJIGA, IMA LI VAM BIBLOIOTEKE UCENIH LJUDI KOJI SU IH P’0R4E BOMBARDOVANJA CITALI I DALI PRIKAZ O NAJVAZNIJIM PITANJIMA SRPSKE KULTURNE BASRTIME.,GDE JE POZNATA RESAVSKA SKOLA, GDEE SAU UCENA DRUSTVA sRBIJE IMA LI IXCEMU TRAGA, SEM NAJOIGAVNOJEG SRAMNOG PUSTANJA PLAMENU BIBLIORTECKIH DREAGOICENOSTI KOJE SU GORELE CETRIRI DANA A DA SE NIKO NIJE SETIO DA SPASE NA VREME BAR DEO ONOGA STO JE VEC BILO SPREMNO ZA EVAKUACIJU.KAKO UOPSTE ZNAMO KOJE SU KNJIGE IZGORELE KAD O TOME NIGDE NEMA NI TRAGA U PERIODU OD BLIZU 100 GODINA ODKAD BOIBLIOTECKA GRADJA POSTOJI,. sTOGA, KAD GLEDAM OVAJ FILM NASE SRAMOTE I PRIMITIVIZMA YAO MI JE STOI SAM sRBIN I STO JE NAJVAZNIJE,KAKVI SMO TADA BILI U PROSLOSTI DANAS SMO JOS GORI I JOS NEODGOVORNIJI PREMA NASOJ DECI, ISTORIJI I KULTURI.sRBIJA JE OVIM DOKAZALA DA NIJE DOSTOJNA SVOJE PROSLOSTI I DA SBVE STO NAM SE DESILO POTICE IZ ISTE GLUPAVE I PRIMITIVNE OSOBENOISTI NASE- SLOZENE U POSLOVICI NEKOG PIJANOG sRBINA.-DA JE HLJEBA I RAKIJE VRUCE NIKAD NE BI POZELEO KUCE..A SVOJKU KUĆU SMO GUBILI NA DOBOS ZBOG TOGA STO SMO NAROD KOJI JE IZGUBIO SVAKO SAMOPOSTOVANJE PREMA SVEMU STO NAM JUE SVETO!

  2. milutin каже:

    IZVINJAVAM SE ZA BROJNEB SLOVNE GRESKE, JER SU ME PONELE EMOCIJE I U VELIKOM UZBUDJENJU SAM NAPISAO SVOJ KOMENTAR OCEKIUJUCI SVAKU VRSTU REAGOVANJA NA NJEGA, M. POPOVIC.

Оставите одговор