Личко прело

Личка прела, уз свадбене, вучарске и покладне обичаје, свакако спадају и представљају лички живот у малом, али у свом пуном издању. Личка прела почињу са почетком дугих јесенских ноћи и трају током дуге и хладне зиме све до прољећа, до почетка орања, јер народ каже „Кад се оре, прелит’ се неморе“! У јесен личка прела почињу набијањем односно ступањем конопље на ручно израђеној дрвеној справи – „ступи“ и комушањем кукуруза било на „гувну“ или у једној од кућних просторија. Међутим, права личка прела одржавају су у дугим зимским ноћима, кад мећава бјесни, вукови завијају и ватра буковим дрвима пуцкета, јер народ каже: „Нема ватре, без букова пања…“

личко прело

личко прело

У зимским прелима момци и цуре окупљају се ради чешљања вуне и чијања перја. Дичаци долазе из удаљених села, па се деси да у прелу буде неколико група. Са цурама су обично ишле и мајке, чувајући своје ћерке од дичака. Поред безброј начина и облика исказивања и љубави и симпатија према некој од цура у прелу, свакако централно мјесто заузима „ћерање буве“. У том тренутку дичаци намигну један другом на коју цуру одређени момак има „пик“ да је пољуби. Том приликом се говори: „Мрдни буво!“, а други „Немере“, а трећи каже: „А, зашто?“, па опет један од њих каже: „Док Дане не пољуби Соку“… У том часу гаси се лућерда или лампа и именовани дичак ‘вата у мраку одређену цуру, у намјери да је пољуби. Она се отимље а зна се десити да у мраку побјегне са мјеста ђе је сједила. Пред сам крај прела обично се дешава да момак вољену дјевојку у’вати око паса и однесе је у другу собу на кревет или на под („поднице“), легне покраj ње, стави јој руку око врата, пребаци ногу преко ногу дјевојке и, како се у личком народу каже,„закукља јој ноге“. Тако сами, лежећи у мраку исказују љубав миловањем, тихим причањем – шаптањем, додиривањем – диркањем, што стари Личани називају „дрпање“ или „комушање“.

Врло се често дешавало да се дичаци „побију“ (потуку) око исте цуре, момци из једног села, са момцима из другог села, због цура. Пјесме тамбура, добацивања и слично. Било, како било, завршница прела је врло интересантна јер на један начин ту се огледа способност сваког прелца и у започињању, басирању, духовитом причању и понашању, како у току, тако и на крају прела.

 

Извор: Крајишки културни центар “Свети Сава“

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: