Како је Београд добио први будистички храм у Европи

Прва половина 20. века донела је непрегледне колоне избеглица које су напуштале Русију бежећи од бољшевика, па је тако крајем 1919. године гладан, измучен и опљачкан народ почео да пристиже и у Србију. Међу избеглим становништвом Русије већ наредне године пристигла је и мања група Калмика, западномонголског народа претежно будистичке вероисповести, који су се највећим делом настанили у Београду.

У периоду од 1920. до 1923. године у Србију је стигло око 500 Калмика, а највећи део њих настанио се у Београду, тачније у Малом Мокром Лугу, док су неки живели и на Карабурми, око Цветкове пијаце и на Црвеном крсту. Гости су у почетку изазивали радозналост Београђана због своје необичне физиономије јер до тад нису имали прилике да виде нешто слично. Народ ниског раста, изразито црне косе и широке главе са косим очима, класичан монголски тип, Београђани су прозвали Кинезима и то име их је пратило све време њиховог живота у нашој земљи.

Београд - Први будистички храм у Европи

Београд – Први будистички храм у Европи

Међу калмичким становништвом које је пристигло у Србију нашло се и неколико њихових свештеника, а најстарији по годинама и чину био је бакша Гави Џимба (Манчуда) Боринов. Своју прву богомољу Калмици су 1923. успоставили у две изнајмљене просторије у улици Војислава Илића бр. 47, да би се две године касније преселили у Метохијску 51.

Пројекат будистичког храма

Пројекат будистичког храма

Како нису имали довољно новца за најамнину и опремање храма, калмички свештеници обратили су се Министарству вера које је утицало на то да им Министарство унутрашњих дела изда дозволу за прикупљање добровољног прилога. Пошто су изнајмљене просторије биле исувише мале и доста удаљене од калмичког насеља, јавила се потреба за изградњом првог будистичког храма на овим просторима. Уследило је прикупљање документације, састанци у Министарству вера и разговор са патријархом СПЦ Димитријем, након чега је формирана грађевинска комисија и покренута акција за прикупљање добровољних прилога.

Београђани су се у великом броју одазвали апелу својих нових суграђана, а први међу њима био је индустријалац Милош Јаћимовић који је калмичкој колонији поклонио парцелу од 530 квадратних метара, као и 10.000 цигала, преко 7.000 комада црепа, цемент и остали грађевински материјал. Многи истакнути Срби следили су пример Милоша Јаћимовића, а прилог је стигао чак и од краљевске породице.

Градња храма, првог и јединог такве врсте у Европи без Русије, завршена је 1929. године, а свечано освећење обављено је 12. децембра исте године. Калмички храм или кинеска црква, како су га Срби у то време звали, налазио се на Звездари у улици која је тад понела назив Будистичка. Данас је то Будванска улица.

Будистички храм у Београду убрзо постаје место окупљања Калмика где се учио језик овог народа као и будистичка верованука. Међу најзначајнијим гостима храма била је и калмичка принцеза Нирџидма Торгутска, кћи торгутског принца Палте, која је угошћена 20. септембра 1933. године.

Наредне године Калмицима стиже помоћ из Токија у виду предмета за опремање храма као и велика бронзана статуа Буде која је освећена 25. марта 1934. Исте године дневна штампа је поново писала о београдским будистима, а повод је био одржавање помена краљу Александру убијеном у Марсељу.

Тим Спортског клуба “Џанугар” београдских Калмика

Тим Спортског клуба “Џанугар” београдских Калмика

Припадници калмичке колоније у Београду радили су углавном као грађевински радници, а њихове жене правиле су папуче и лампионе које су продавале на пијаци. Деца су похађала београдске гимназије, а чак двоје Калмика студирало је на Београдском универзитету.

У борбама за ослобођење Београда 1944. године делимично је порушен горњи део калмичког храма, а исте године калмичка колонија у Београду престаје да постоји јер су њени чланови избегли у Немачку, а потом и у САД.

Нове власти после рата одлучиле су да калмички храм више не треба да постоји јер је овај народ напустио нашу земљу, па је тако 1950. године срушена купола храма, а приземље претворено у дом културе. Касније се ту сместио Социјалистички савез радног народа, а затим и радна организација Будућност која је порушила храм и на темељима изградила двоспратну зграду у коју је уселила свој сервис Хлађење. Од калмичке заједнице и будистичког храма у Србији данас су остале само фотографије, документи и по која репортажа о необичној култури која је привукла пажњу тадашње јавности.

извор: Кафенисање

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: