У Србији поред прве светске металургије створен и први новац

Најзад су дешифровани мистериозни преисторијски предмети налик на симбол евра које српски археолози проналазе у древним скривницама у Поморављу. Реч је о металној монети централног Балкана старијој од 2.500 година, открива проф. др Миле Стојић из Археолошког института САНУ.

– Предмети у облику слова е, са стреластим испупчењем, неодољиво подсећају на симбол валуте ЕУ, па смо их у шали назвали преисторијски евро – каже професор Стојић.

srpski-evro-1

– Ово је доказ да је човечанство монетарни систем открило много раније него што се до сада сматрало. Простор Србије је био и тада раскрсница путева и место на коме је, изгледа, осим прве светске металургије створен и први новац.

Археолози су у оставама, како називају јаме у земљи ископане на скровитим местима, често налазили скривене гомиле готово истоветних предмета, наизглед без икакве практичне намене. Најмистериозније су биле оставе из средине 4. миленијума пре нове ере, у којима су биле сложене стотине веома сличних предмета налик бакарним секирама без иједног трага употребе. Они су скривени у време винчанске културе, кад је територија Србије постаје колевка металургије.

– Овдашњи бакарни предмети били су главни извозни артикл широм Европе, али не као алат или оружје, већ искључиво као драгоценост и средство плаћања – каже професор Стојић.

Било је необјашњиво, зашто би неко закопао највеће драгоцености тог времена и заборавио их. Иста прича се поновила с оставама из бронзаног доба у којима је био скривен огроман број сличних предмета чија је маса варирала од неколико десетина до неколико стотина килограма, а понекад је превазилазила тону. Тајанствена складишта по правилу су проналажена крај саобраћајница у речним долинама, а најчешће дуж моравско-вардарског комуникационог правца у Србији.

налазиште метал

Ломљени ситниш

У једној врсти преисторијских скривница  налазе се алке украшене перлама и њихови правилно одломљени делови, као и металне шипке са жлебовима, налик штанглама чоколаде. – Није реч о накиту, већ о преисторијском новцу. Ситнији апоени су добијани ломљењем основних „банкнота“, алки и шипки – објашњава професор Стојић.

налазиште

– Схватили смо да је реч о својеврсним трезорима преисторијских средстава плаћања – каже професор Стојић. – То се косило с увреженим теоријама да је новац настао тек у 8. веку пре нове ере у Грчкој. Међутим, на централном Балкану још много раније је постојала монета.

То доказују и такозване „скитске стрелице“ из Поморавља и источне Србије. Археолози су уочили да чудни врхови стрелица нису могли да имају практичну употребу, јер су направљени тупи и обележени рупицама.

– Схватили смо да је реч о „банкнотама“ чију је вредност обележавао број рупица – каже професор Стојић. –

За подручје Србије посебно су карактеристични предмети од сребра и бронзе, уједначене величине и тежине, који неодољиво подсећају на знак евра. Ове старе монете задржале су се веома дуго у употреби.

Њих су користили и Келти који дошли у Србију у 3. веку пре нове ере и њихови потомци Скордисци, иако су тада већ одавно били у оптицају и грчки и римски новчићи.

ПРОПАО ИЗВОЗ

Највеће преисторијске ризнице закопане су и заборављене у бронзаном добу, од 13. до 11. века пре наше ере. – Науку је дуго мучило питање зашто је благо напуштено – каже професор Стојић. – Анализом распореда „трезора“ увидели смо да су посејани дуж пута од Грчке ка централној Европи, а напуштени су кад је пропала велика микенска култура, највећи увозник металних производа из наших крајева.

Извор: novosti

 

2 Responses

  1. Владан каже:

    Какав евро! Зар то нису српска оцила?

Оставите одговор