Старословенски храм на Пештеру – Видео

Фантастично откриће археолога Музеја Рас на једном од брда Пештерске висоравни. Темељи четири грађевине квадратног облика описане савршеним кружним зидовима јасно се виде на снимцима из сателита

Пожар изазван ударом муње на безименом брду Пештерске висоравни, усред пустоши где ни овце не пасу, спалио је недавно гај жбуња клеке и открио темеље необичне грађевине, највероватније старословенског светилишта. Археолози Музеја Рас у Новом Пазару открили су овај јединствени локалитет крајем октобра истражујући тајанствене српске хумке из преднемањићког периода.

Старословенски храм на Пештеру

Старословенски храм на Пештеру

На основу прелиминарних ископавања током којих су нађени остаци типичне старословенске керамике, претпоставља се да је ово култно место многобожачке религије чије је врховно божанство био Световид. Налази указују да је још било активно у 9. и 10. веку, у преднемањићком периоду, када је велики део Срба већ био крштен. Археолози кажу да нема наговештаја кад је изграђено светилиште чији се обриси јасно виде на снимцима из сателита!

– Истражујући тајанствене хумке из преднемањићког периода дошли смо на терен који раније нисмо обилазили, далеко од планинских села. На једној коси видела сам део зидића и помислила да су се чобани играли. Кад смо пришли да проверимо чему се ради остали смо без речи. Испред нас се указао савршен кружни зид који је опасивао квадратну просторију. Кружница се прекидала на месту где су почињали темељни зидови широког ходника, прави као исцртани лењиром – описала нам је тренутак великог открића Драгица Премовић Алексић, директор „Музеја Рас“ у Новом Пазару.

rep-pester

Истраживачка екипа музеја, у саставу Светлана Чековић, Наджиб Кочан и Владан Видосављевић, одмах је кренула у истраживање околине и открила темеље још три истоветне грађевине, квадрате страница 10 метара уписане у кругове пречника 20 метара. Истраживачи су били потпуно збуњени открићем, јер овакав објекат нигде није забележен!

– Грађевине нисмо успели да снимимо са околних виших брда, јер се зидови стапају с околним кршевитим пејзажем. Ипак, највеће изненађење је уследило кад смо прегледали терен на сателитским мапама на интернету. На снимцима из свемира савршено се јасно виде контуре комплекса објеката: две квадратне грађевине уписане у кругове окренуте су западу, а две ка истоку – испричала нам је Драгица Премовић Алексић, показујући сателитски снимак.

9tajanstvene-humke-na-peste-novosti

Археолози у шали су назвали своје откриће „свемирци“ али у збиљи пред њима се испречила шума питања. Чему је служио овај комплекс? Каква је симболика квадрата у круговима? Куда су водили ходници из њих? Ко је и када изградио ово култно место у пустоши „српског Тибета“?

9kamen-sa-urezima-kraj-sveti-novosti

Камен са урезима

– Одлучили смо да ископамо две сонде и покушамо да дођемо до неких одговора. Утврдили смо да су зидови укопани у тле и сазидани од два реда камена, чије је лице лепо притесано са спољне и унутрашње стране објеката. Вођење рачуна о естетици показује да је грађевинама придаван велики значај. У сонди смо нашли остатке словенске керамике, из периода када историјски извори говоре да овај простор насељавају Срби – причала нам је Драгица Премовић Алексић, док смо се журно припремали за последњу кратку експедицију на Пештер.

Археолози су одлучили да искористе последње лепе дане и обиђу налазиште, јер ће кише ионако беспутну висораван за њих учинити потпуно непроходном. Мини експедицију организовали су „о свом руву и круву“, јер музеј који истражује и чува експонате са територије Старог Раса, са мноштвом споменика који су увршетни у баштину светске културе, упркос свакој логици нема никакво возило, а камоли теренско. Истраживачки тим успео је да дође до открића на Пештеру само захваљујући ентузијазму историчара Наджиба Кочана.

Камен сисвети

Камен сисвети

Висораван на 1.150 метара надморске висине окружен је бедемима седам гора: Голијом, Јавором, Златаром, Јадовником, Озреном, Гиљевом и Жилиндаром. Под јаким сунцем по целој Пештери блистале су мистериозне средњовековне камене хумке, остаци старословенских паганских култних места, које Музеј Рас истражује још од 1997. године. Управо истражујући ове необичне гомиле камена, пречника од четири до десет метара, истраживачи су дошли и до открића светилишта и до наговештаја коме је оно било посвећено.

Пејзаж је подсећао на речи историчара религије, да су Словени, било пагани или хришћани, увек подизали култна места и гробља на узвишењима „ближе богу“. Археолози сматрају да те хумке иако не садрже остатке покојника могу да буду гробна места. Наиме, савременици старих Словена оставили су сведочанства да су они спаљивали покојнике, а пепео остављали у посуди на врху хумке или стубу поред ње. С друге стране, овакве гомиле камена су и код других народа, на пример код старих Грка, коришћене као олтари за приношење жртава боговима.

Стаелитски снимак светилишта

Стаелитски снимак светилишта

– Код свих Словена је био врло развијен култ ватре, који се временом преобразио у култ огњишта. Покојник је спаљиван јер се сматрало да се његова душа са димом подиже ка небу, вечном обитавалишту умрлих. Арапски историчар и путописац Масуди оставио је запис: „Управо поменути Срби спаљују се кад умре глава племена и спаљују и своје коње“. У хумкама на Пештери увек се налази коњска лобања или вилица, као и део жрвња. Историчари религије наводе коња и жрвањ као симбол Световида, врховног божанства Словена пре примања хришћанства – објашњавала је Драгица Премовић Алексић.

РИЗНИЦА ТОПОНИМА

Стари Рас, а нарочито Пештерска висораван праве су ризнице топонима који су повезани са претхришћанским словенским култовима, кажу научници. На старе Словене подсећају врло чести називи брда Требиште, Требежићи, Требиће, Потреб, која означавају места где је приношена жртва „треба“, а на Добром Дубу, Дубову и сличним местима вероватно су се налазили свети гајеви храста, сматрају научници..

И на Пештери је постојао јак култ овог божанства обожаваног у целој Славији – земљи Словена која се у једном периоду средњег века протезала од Северног до Црног мора, сматрају научници. На то указује податак да је највећи број средњовековних хумки пронђен на брежуљцима чија су имена повезана с култом Световида и његовог митског коња. Брежуљак где је пронађено светилиште окружен је великим бројем хумки, а имена околних узвишења указују на култна места где су приношене жртве.

– Много ствари асоцирало нас је на средњовековне хронике у којима је описано светилиште у Аркони, које је имало унутрашњу квадратну просторију, окружену спољним зидом. У њему је стајао Световидов кип са четири главе, од којих су две гледале на исток а две на запад. На исти начин су оријентисани парови објеката у комплексу који смо открили. Неки руски научници тумаче четири главе Световида као представу четири јединствена божанства Перуна, Сварога, Ладе и Мокоша. Можда су просторије овог светилишта биле посвећене њима – причала је Драгица Премовић Алексић..

На врху суседног бржуљка указале су се камене хумке.

– Нашли смо се пред нечим великим, вероватно јединим остацима старословенског светилишта на свету. Надам се да ће држава наћи средства за истраживање пре него што дођу дивљи копачи и униште ово јединствено место, као што су учинили с многим средњовековним локалитетима – коментарисала је Драгица Премовић Алексић док се опраштала с мистериозним рушевинама на „српском Тибету“.

Б. Субашић

извор и фото: Новости

You may also like...

3 Responses

  1. Сербона каже:

    НИЈЕ СТАРОСЛОВЕНСКИ НЕГО СТАРОСРБСКИ. У СТАРОМ РАСУ И ПРЕ 7 ВЕКА СУ ЖИВЕЛИ СРБИ, ДАКЛЕ СТАРОСРБСКИ МАНИТЕ СЕ БРЕ ВИШЕ ТОГ СЛОВЕНСТВА ЈЕР МИ НИСМО НИКАКВИ ДИВЉИ СЛОВЕНИ ДОШЛИ У 7 ВЕКУ НЕГО СРБИ АУТОХТОНИ НАРОД НА БАЛКАНУ, СТАРОСЕДЕЛАЧКИ НАРОД.

    • Славомир каже:

      Ај не тупи мајке ти ! Када си толико паметан, иди и пропаметуј са овим људима који су на терену. Јок, Срби су дошли са Марса. Ј… те тупавог !

    • LAKI каже:

      Од свега што си рекао, тачно је само да је старосрпски. Све остало су глупости.

Оставите одговор

%d bloggers like this: