Синај (Сербал) у Египту

Синајска гора или Мојсијева гора, је планина, налази се на јужном делу Синајског полуострва у Египту, са највишим врхом од 2.285м. Позната је у јеврејској, хришћанској и муслиманској традицији као место где је Мојсије примио Десет заповести.


По Библијском предању ту у пустињи су јеврејски народ и Мојсије провели 40 година лутајући из египатског ропства, тражећи обећану земљу Ханан. На Синају су људи преко Мојсија добили десет Божијих заповести.


У Синајској пустињи на месту где се Мојсију јавио Господ (око 1400 г. пре Христа, код несагориве купине), 330. године света царица Јелена, мајка светог цара Константина Великог, подигла је капелу посвећену Богородици. Каснијом доградњом је настао најстарији хришћански манастир Свете Катарине, који се налази на југу Синајског полуострва.

СИН је јеврејски назив за Бога мудрости и уопште назив за ову планину у Египту – СИНАЈ је јеврејског порекла…Термин СИНАЈ користи се тек од појаве хришћанства, а раније се та планина звала СЕРБАЛ, као и данас у не-јеврејским језицима.

По веровању Јевреја, („As a priest of Thoth, Moses in one person fulfils the roles of both SIN the God of Wisdom and Nabo the Heavenly Scribe.„) Мозес/Мојсије, свештеник египатског бога Тота, спојио је у себи улоге и СИНА-Бога Мудрости, и НЕБА-небеског записа..

Данас је НЕБО брдо недалеко од СИНАЈА ( СЕРБАЛА)…

Мапа Синајског полуострва

Интересантно за нас је да се та планина висока 2070 метара (за коју се везују ранохришћанске заједнице, и трагови манастира из 4.века н.е.) зове СЕРБАЛ, а налази се у делу националног парка.

Као што су интересантни и неки цитати историчара из давнине, и археолошких налаза, недовољно разјашњених…које би требало разјаснити за потребе наше, српске историје.
„Sunt et versus mare Hircanum Circassi, gens Bellicosissima, quae longe tempore Aegypto et Syriae sub Servorum nomine imperitavit…“
пише Италијан Апендини
(у преводу:“Према Хирканском мору (т.ј. према Каспијском језеру) налазе се Циркаси, најратоборнији народ који је дуго времена владао над Египтом и над Сиријом под именом Срба… „)

Синајски рукопис (Синајски Кодекс) свуда има ћирилично С (старословенски назив је „слово“) а не грчко „Сигма.“
Не значи баш сигурно да су ово српска слова у Синајском (Сербалском кодексу), могу бити и коптска, јер је коптица изузетно слична, скоро истоветна ћирилици..
Али, вредно је скренути пажњу на тај део Мисира (Египта) и трагова наших предака тамо.

Такође на „Синајском“/Сербалском полуострву налази се и језеро СЕРБОНИС.
Сербониан Бог (مستنقع سربون) , lake of Serbonis (Sirbonis or Serbon)

А у западном делу планине Сербал/Синаи постоји још један топоним са СРБ – СЕРАБИТ . То је као веће брдо и ли мања планина у овом планинском ланцу.И тамо има натписа са „слово“ а не „Сигма“.

Мапе:

http://www.lib.utexas.edu/maps/middle_east_and_asia/sinai.jpg

Фотографије Сербала/Синаја:

http://digitalcollections.nypl.org/items/510d47d9-613e-a3d9-e040-e00a18064a99

Maнастир:

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/06/Katharinenkloster.jpg

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/St._Caterina_garden.jpg/800px-St._Caterina_garden.jpg

330. године је марљивошћу свете царице Јелене (рођене у Далмацији, мајке Константина Великог, рођеног у Нишу) на месту Неопалиме купине саграђена мала Црква посвећена Мајци Божијој, као и торањ за склањање монаха при нападима номада. Од тог времена је овде почео да се формира манастир, који касније духовно процветао у Манастир Свете Катарине.

У VI веку је цар Јустинијан, рођен у селу поред Лесковца, (527-565), на молбу монаха Сербалског/Синајског манастира, изградио чврсте зидине око манастира и нову Цркву. Стара Црква је остала саставни део нове, налазећи се с њене источне стране.

Неколико метара од капеле апсиде, ван Цркве, расте грм Неопалиме купине, који , по веровању следбеника Библије, представља изданак оног грма који је египатски свештеник Мозес видео. Он је био посађен када се градио олтар капеле. Купина је словенски назив посебне врсте трновите акације, која представља мали грм са оштрим бодљама. То је јединствен грм такве врсте на целом Синајском полуострву.

У манастиру певају „по гласовима“ који су типични за српско народно певање, а 8 врста гласова (мелодијске формуле изузетно древне) се користи и у српском црквеном појању.

Запись песнопения 1-го гласа из рукописи Синайского монастыря:

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b6/Sheet_music_Sinai.jpg

Иначе је манастир где се чувају делови (и одакле је потекао) Сербалски /Синајски кодекс, походио Растко Св.Сава 1234. године.

Библиотека је по опремљености одмах иза ватиканске , а ту је и први српски псалтир…

Манастиру Свете Катарине наши свети краљеви Драгутин и Милутин даривали су бројне поклоне који се чувају у манастирском музеју и библиотеци. Крајем 14. века игуман Синајског манастира био је Србин, Јоаникије.

Извор: vesna.atlantidaforum

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: