Претеча Свете Петке: време кад је Мокош прела судбине људи

mokos4

Богиња Мокош била је старословенска богиња Мајка. Она која се бринула о трудницама, породиљама, мајкама. Водила је рачуна о женама и њиховом здрављу, као и о њиховој деци. Пазила је да им брак буде добар и да жене ваљано обављају своје брачне дужности. Бринула је о предиљама и везиљама. Водила је рачуна да жене добро обављају своје домаћинске послове. Чувала је овце и њихова руна.

mokos

Име Мокош, према неким етимолозима, потиче од речи “мек“, па је тако Мокош у тесној вези са нечим што је мекано. Пошто се Мокош сматра богињом плетиља и да је, као таква, заштитница оваца, највероватније је да се придев “меко” односи на овчије руно. Према другим етимолозима, њено име могуће да потиче од речи “мокро“, због чега се повезује са Мајком Влажном Земљом. Ово значење потиче од једне од одлика богиње Мокош. Мокош је и богиња плодности. Понекад се киша назива Мокошино млеко.

Жене са ових простора бацале су кудељу у воду која се називала “мокрица” и која је представљала жртву богињи Мокош. Пређа кудеље није смела да остане преко ноћи да је не би Мокош опрела. Под Мокошин кип су се, својевремено, остављaле маказе, босиљак и вуна, што је требало да заштити неострижене јагањце. Као и већина обичаја које данас неосновано приписујемо православљу, многи обичаји везани за Мокош су остали и данас.

mokos1

Сматра се да је Мокош имала улогу сличну Суђајама. Суђаје су бића која одређују судбину тек рођеног детета и појављују се треће ноћи по рођењу бебе (понегде и седме или десете ноћи). Оне су одређивале не само живот, већ и смрт детета. Пошто је њена област била вретено и преслица, сматрало се да се Мокошина улога шири на људску судбину. Она је та која сече нити човековог живота. Занимљиво, у Русији су се жене које су се у 16. веку бавиле врачањем називале “мокошама”.

Мокош се веже за Перуна Громовника, за суве врхове и горе и за Велеса и за мочваре, долине и сву воду. Често се Мокош повезује са Видом, Свароговом женом. Вида или Мокош је, заједно са Сварогом, заслужна за стварање људи. Повезује се са белом пчелом, словенским претком. Зато је пчела Мокошина света животиња, уз овцу и змију. Њене биљке су липа, лан и кантарион. Од липе је настала прва жена, а њу је, сматра се, створила Мокош. Према Веселину Чајкановићу, који је писао о давнашњој религији у Срба, лан је биљка која се често користи у враџбинама, док је кантарион служио за лечење женских репродуктивних органа.

mokos5

Кип богиње Мокош подигао је руски кнез Владимир 980. на брду изнад Кијева. Кнез Владимир је порушио кип осам година касније, када је прихватио хришћанство. Ипак, није било тако лако искоренити обичаје, поготову не на Балкану.

mokos2

Због прихватања хришћанства, Мокош добија облик опасне жене и жене које се треба бојати. Деградирањем некадашње веома важне богиње код Словена, она постаје синоним за развратну, “лаку” и промискуитетну жену. Мокош постаје неверна, она која је преварила Перуна са Велесом, а Перун ју је протерао у подземље. Хришћанство је потпуно деградира и Мокош је наједном неверница, она зла и лукава Баба Јага. Тако је и Велес доласком хришћанства постао ђаво.

Улогу богиње Мокош по примању хришћанства преузела је Света Петка или Параскева. Код Јевреја и хришћана, Параскева значи “припрема“, а Петка је настала од дана “петак“. У преводу би значило да је “петак дан припреме пред прославу суботе” (Шабата). Пошто је петак дан после четвртка, који је од давнина обележен као Громовников (Перунов) дан, долазимо до тога да је дан Свете Петке, некадашњи дан богиње Мокош, намерно постављен тако, као сећање на дан Велике Богиње. Света Петка такође има утицаја на вуну, ткање и плетење.

Stpetka

Света Петка је заштитница жена. Приликом магијских ритуала, Влахиње често спомињу ову светицу и моле јој се за помоћ при обављању магија. Као што написах, Мокошин дан је петак, и тог дана жене нису смеле да преду, јер би их Мокош казнила. Ова богиња се славила између 25. октобра и 1. новембра, у зависности од тога који је дан петак. Света Петка се слави 27. октобра и тај празник је фиксни, мада то не би требало да буде, јер је петак припадао женским божанствима и у другим митологијама. Тако се у скандинавској митологијуи сусрећемо са богињом Фрејом (Фридаy), а у римској митологији са Венером (Венерди/Вендреди).

Када се славио Мокошин празник, приношене су жртве у липовом гају. Најчешће жртве су биле биљке и поврће, а постоје назнаке да су приношене и птице као жртве за богињу Мокош.

Извор: rokselana

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: