Београдска мумија Несмин, са Египатском књигом мртвих, показала 3Д лице

Београдска мумија је добила лице. Захваљујући дигиталној 3Д реконструкцији сада знамо како је за живота изгледао староегипатски свештеник Несмин, рођен око 350. године пре наше ере.

Бранислав Анђелковић, професор Филозофског факултета, каже за “Блиц” да је ово тек друга оваква реконструкција главе мумије у свету. Он се нада да ће ускоро бити обезбеђени и услови како би грађани Србије имали прилику да виде мумију која никада до сада није излагана.

Београдска мумија Несмин

Када је Мокринчанин Хаџи Павле Риђички 1888. године из египатског града Луксора донео мумију његова идеја је била да се “народ српски поучи обичају древних мислилаца”. Међутим, то до данас није спроведено у дело. Мумију нико осим стручњака није видео.

12323Тренутно се налази у археолошког збирци београдског Филозофског факултета, а „народ српски“ је једино током манифестације Ноћ музеја пре три године имао прилику да види скениран ковчег мумије на великом екрану.

– Проблем са мумујом је тај што је то органски материјал који је врло осетљив. Дах посетилаца, зној, неодговарајући начин излагања би је уништили – прича професор Анђелковић.

Ипак, док се не набави специјална витрина и док сви заинтересовани не буду били у прилици да виде мумију, професор Анђелковић је пронашао начин да свештеника Несмина представи јавности.

– Урадили смо дигиталну реконструкцију главе. Дигитална форензичка уметност је потпуно нова ствар. Ово је друга мумија која је на тај начин реконструисана. Прва мумија чија је глава реконструисана је Мерес Амон, мумија из Оријенталног института у Чикагу. Ми смо то видели, ступили у контакт са Џошуом Харкером који је то урадио и који је пристао да учествује у нашем пројекту – каже Анђелковић.

Први корак је био, како каже, скенирање лобање. На основу тог скенера генерише се 3Д модел лобање и онда се на том моделу, у комбинацији различитих форензичких софтвера које је Харкер искомбиновао, а који се користе у криминалистици, добија 3Д реконструкција мумије.

Београдска мумија Несмин

– Много је времена прошло од скенирања мумије. То је још 2003. године урадио наш врхунски радиолог доктор Зоран Ракочевић. Све је онда чекало свој тренутак док нисам видео реконструкцију мумије у Чикагу. Требало је пребацити велику количину података… Све је дуго трајало док није почео да ради, а кад је почео, реконструкцију је завршио за неколико месеци – каже Анђелковић.

Овом реконструкцијом завршена је само једна фаза. Сада следе, према речима Анђелковића, различите анализе везане за исхрану покојника, његово здравствено стање, утврђивање од којих је болести боловао…

– Археологија је процес, прича без краја – напомиње професор.

Поред ове реконструкције, мумија Несмин јединствена је у свету по још једној ствари. Анђелковић подсећа да је ово једина мумија у свету која има свитак папируса, египатску Књигу мртвих, и то на месту где је оригинално постављена, испод његове руке.

Београдска мумија Несмин

Београдска мумија Несмин је, иначе, припадао свештеничкој породици. Отац му се звао Џедхор, а мајка Чаи-Хатор-Иму. Деда ми је био Ун-Нефер, а прадеда такође Џедхор.

– Цела његова породица је била свештеничка и то у храму бога Мина, божанства плодности. Његова мајка је била свирачица систума, инструмента у храму, а он је био задужен за одећу за статуу божанства у храму. Живео је око 350, а мумифициран је око 300. године пре наше ере. Дакле, имао је педесетак година када је умро – каже Анђелковић.

На основу тога како је мумификован очигледно је да је пропадао елити у старом Египту.

– Реч је о луксузном мумификовању. Имао је златне амулете (амајлије), као и од полудрагог камена. Процес мумификације био је врхунски, по чему се види и његов статус у друштву, а рендгенско испитивање је показивало да није био навикао на неки тежак рад – објашњава Анђелковић.

извор: Блиц

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: