Белешка о малој цркви Свете Тројице у Старом селу у Зубином Потоку

Светиња вредна поштовања. Пет домаћина сваке године организује сеоску славу Свету Тројицу у сали поред цркве која је саграђена за друштвена весеља и друга окупљања

У Старом селу у Зубином Потоку, на ливади која се налази непосредно на месту где се спајају Јабучки и Цигански поток, на старом црквишту, мештани села као и бројни грађани општине саградили су почетком овог века сопственим средствима малу цркву Свете Тројице. На том месту је дуго година стајао само велики камен око кога су се верујући Колашинци окупљали за време празника Свете Тројице у летњем периоду. Камен су, вредни и на далеко познати зидари из Црне Траве који су саградили ову црквицу, уградили у темељ и зид цркве тако да је и сада видљив. Испред цркве Радомир Вучетић саградио је чесму а уз ограду су постављене клупе за одмор.

Црква Света Тројица у Старом селу

Црква Света Тројица у Старом селу

Мештанима Зубиног Потока  није познато од када је датирало камен-обележје и старо црквишта али то није била сметња да се од клесаног камена изгради црква и обнови литургија у њој. Како сазнајемо од Милијане (Вучетић) Зурковић, мештанке овог краја  професорице фискултуре у пензији,  за цркву су сви у селу давали у више наврата по 50 и 100 евра све док мала светиња није саграђена и ограђена бетонском рустичном оградом. Према предању црквица се налази на површини коју су једно време неки од мештана користили у приватне сврхе као властити посед. Али, од када је црква саграђена они су се одрекли тог дела ливаде јер се верује да је то црквена имовина. Према речима мештана они који су својевремено узели црквену земљу нису имали среће нити им је то било на корист. Све те породице доживеле су нека страдања.

Данас се светиња поштује и пет домаћина сваке године организује сеоску славу Свети Тројицу у сали поред цркве која је такође саграђена за друштвена весеља и друга окупљања. Један видовити човек из брдског села Јабука, стално је упозоравао мештане да на тој ливади не раде ништа јер им неће ићи на добро пошто је то црквена имовина. То су верни мештани прихватили и градњом мале цркве оживели заједништво и слогу међу комшијама.  Црквиште је дуго година у прошлом веку одржавала, чистила, босиљком освежавала и тамјаном кадила старица Милена Богдановић, супруга Радојице Богдановића позната као нана Милена,  а све до недавно о цркви се старала и Вучица Вучетић док је била жива.

Малу цркву данас поред мештана посећују и други становници овог краја. Верује се да они који немају порода  доласком и молитвом у овој светињи могу да добију децу. О томе , како каже Милијана сведоче и неки примери. Сваке године се бира по пет домаћина који сакупљају новац за славу, косе, чисте и одржавају црквицу у Старом селу. Јављају се и домаћини из других села да се укључе у послове око цркве јер верују да ће имати добробит и да ће им бити на корист да се баве тим и да улажу у цркву.

Милијана Зурковић се сећа и обреда који, како каже, није прекидан ни у време комунизма у прошлом веку, када су групе људи за време празника нослиле барјак и после обиласка црквишта ишле по селу а сви сељани су износили сир, кајмак, кисело млеко које су они пробали и на тај начин се, према веровању, чинило добро за напредак домаћина у чију су кућу дошли. Прво крштење у овој цркви обаљено је за дете породице Миловановић из села Подјеше, а пре пет-шест година и  Богдановић Мирослав крстио је дете у овој цркви.

Аутор: Славица Ђукић

извор: Магацин

Оставите одговор