Баук у српским веровањима

ПОДЕЛИТЕ
Баук се у народу замишља као страшило у животињском облику, које својом појавом улива страх малој деци, па и одраслима: „Ето баука!“
Чудовиште

фото: pixabay

„Дете се уводи у културу и страшењем митолошким бићима. Код свих словенских народа постоји низ персонификација које служе само за страшење деце (да не плачу, да не праве неред у кући, да се не купају у реци када је то ризично, да не иду сама у шуму, да не прилазе бунару, да не газе жито или грашак, да посте, уче молитве, да не псују итд.), нпр. код Срба – баук, бабучка, баба рога“

Баук се дању крије по угловима запустелих кућа, рупама и мрачним местима, отуда вреба жртву да је уграби, однесе, удави и прождере: „Погле, отац, крај шуштава луга, зар не видиш ноћнога баука. Око куле шикарје порасло, у шикарју вуци и бауци. Лисна горо, ватром сагорела, (јер) у теби нигде ништа нема… нити вука, нит’ љута баука.“

У једној дечјој народној успаванци мајка пева детету: „Несанке ти вода однијела, гдено нема вука ни баука.“ Баук се гони виком, лупањем и светлошћу, а тако се гоне и медведи.

Бауков ономатопејски израз „бау“, његов трапави ход „бауљање“, по којима је и настао назив баук, његова места пребивања, прождрљивост и друге особине упућују на то да се бауком називао медвед, а не вук, како мисле неки писци. Назив медвед није се спомињао да се не би деца плашила, па се место њега употребљавао хипокористик баук, као што се употребљава за змију, лисицу, вука и друге зверове.

Медвед је данас ретка звер у нашим планинским крајевима, а у неким се о њему зна само по предањима. Али се свуда зна да је то опасна звер: „Село јаче од медведа“. Зато се у народу његов назив замењивао еуфемизмом баја, баук. Остатак релативно старијег, могућно и прастарог страха од медведа одржао се у обичају и светковању Мечкиног дана (30. XI).  

Народна загонетка

– Отуд иде баук, стаде деце јаук?

Одгонетка: Ораси

Топографија

Колико је веровање у баука распрострањено међу Србима показују и бројни топоними, попут Баукове главице у Херцеговини.

У популарној култури

Баук се користи као превод енглеске речи goblin у српским издањима дела Џ. Р. Р. Толкина, која су први превели Мери и Милан Милишић. Такође се користи као превод енглеског надимка The Imp у српском издању Песме леда и ватре, које је превео Никола Пајванчић. Баук се још користи и као превод енглеске речи ogr у серијалу цртаних филмова Шрек.

Милорад П. Шапчанин: Баук

извори:

Шпиро Кулишић; Петар Ж Петровић; Никола Пантелић. Српски митолошки речник (на језику: Српски). Београд, 1970.

Љубинко Р. Раденковић, Словенска народна демонологија на синхроном и дијахроном плану, Зборник Матице Српске за славистику, 83, Нови Сад, 2013.

Вила, лист за забаву, књижевност и науку 3, свеска, Београд, 1867.

Википедија


Поделите

5 Responses

  1. Данко Б. Марин каже:

    Управо пишем текст ,,Баук креза кружи СНСрПијом – додатна инспирација :-)

    • dalibordr каже:

      Ето, како се погодило :)

      • Бисерка Вучетић каже:

        Ја пре пар дан објавих између осталог и о божанству Бес-породично божанство. Бес је био заштитник од змија и свих других страхова. оно што је интересантно је то ,када се реч прочита са десна у лево БЕС-СЕБ добијамо реч СЕБ-. Реч себ се често у локалном говору јужне Србије и Косова употребљава у реченици када се каже за неко дете да се стално нечега плаши , изговара се „Дете се стално себа ,од нечега се плаши.Познато је да су наши преци читали лева у десно и са десна у лево. Ево још неки пример везан за имена божанстава Св. Вид-див, Бел-леб,Гор-рог…итд.

        • dalibordr каже:

          Хвала вам на више него интересантном коментару. Ово је тема која свакако заслужује велику пажњу. И сам се бавим питањем палиндрома код нас од давнина.

  2. Бисерка Вучетић каже:

    Да ,читала сам о палиндромима и допада ми се. Ево линка у оквиру текста је и о божанству БЕС-СЕБ . http://teslinsvemirskiekran.blogspot.rs/2016/12/in-definicis.html Ето, на тај начин пишем о својим спознајама са интернет текстова и уобличавам целину на свој начин. Биће ми драго уколико вам се допада. Имам тога пуно,најинтересантније је то што ми наше старосрпске речи стално указују на нешто битно и ја се наравно заинтересујем и пронађем право значење напр. реч ЛАГА је божанско бесмртно биће -прича.., онда се присећам прича из детињства са Косова и у њима налазим невероватне истине.

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.