Сирмијумски хиподром – Највећа римска грађевина ван Италије

Пролазећи Масариковом улицом у Сремској Митровици, велика већина становника овог града није ни свесна да се испод њих налазе остаци некада највеће грађевине ван Италије, сирмијумског хиподрома, који је саграђен почетком четвртог века.

sramska-mitrovica-ancient-roman-capital-sirmium

Сирмијзм

Посматрајући колосеум Флавијеваца у Риму, туриста остаје запањен пред грандиозношћу очуваних остатака ове грађевине, али ће остати ускраћен за информацију да то није највећа и најмонументалнија грађевина римске цивилизације.
Ласкаву титулу највеће грађевине ипак је носио римски хиподром, познатији као „Circus Maximus“, саграђен у време владавине императора Калигуле. „Circus Maximus“ је имао импозантне димензије, 527 метара дужине, 100 метара ширине, а примао је око сто хиљада гледалаца.

carska-palata

Царска палата

Дуго се сматрало да је следећи по величини био чувени Цариградски хиподром, али су истраживања вођена у Сремској Митровици седамдесетих и осамдесетих година прошлог века утврдила да је други римски хиподром по величини у Царству био сирмијумски.
Међународна археолошка екипа, састављена од стручњака Музеја Срема, археолошког института „Smithsonian“ и универзитета „Денисон“, открила је остатке сирмијумског хиподрома. Ови стручњаци су најпре пронашли делове гледалишта, а затим и тркачке стазе и централне спине украшене египатским обелиском, који је откривен још давне 1939. године.
Димензије хиподрома су, после обимног истраживања, утврђена на 521 метар дужине и 100 метара ширине, што је само мала разлика наспрам римског хиподрома „Circus Maximus“, што нам даје за право да тврдимо да је капацитет гледалишта био исти, око сто хиљада нумерисаних места.

maketa_sirmijuma

Макета Сирмијума

Датовање хиподрома је такође урађено врло прецизно и показује да ова импозантна грађевина датира из 313. године наше ере, за време императора Лицинија. Ипак, постоје индиције да је цар Лициније обновио постојеће здање које је изграђено за време цара Галерија, тетрархијског владара којем је Сирмијум био престоница.

С друге стране, ово релативно касно датовање не значи да Сирмијум није имао простор за игру и раније. Истраживачи Фрере и Лепер су утврдили да се на рељефу на стубу цара Трајана у Риму налази приказ Сирмијума и његове ратне луке. На том рељефу је, на периферији утврђења, приказан и велики колосеум.

plan-grada-1

Плана римског града

О томе сведоче и многи прикази на римским опекама и каменим споменицима пронађеним у Сремској Митровици, који приказују гладијаторе и њихове борбе. Чак је и у античким летописима забележено да је најчувенији римски гладијатор Лyаос однео неколико победа у сирмијумском колосеуму.
Уз ову грађевину се налазила сирмијумска царска палата која је била повезана са тркалиштем низом ходника. Ти ходници су водили до царске ложе на средини горњег спрата гледалишта.
Постојање царске ложе је утврђено и датовано, а имала је димензије 9.7 x 3.7 метара. Сам хиподром био је толико висок да је један део његовог спољног зида служио и као градски бедем. Колико је то било сведоче нам и подаци да је сирмијумски бедем био висок од 12 до 17 метара.

images
Сирмијумски хиподром је крајем IV и почетком V века доживео судбину других објеката намењених јавној забави у источном делу Царства. Крај циркуских игара у панонској метрополи као да је симболички обележен налазом веће количине коњских скелета у скривеном ходнику, у који су угинуле животиње биле бачене.
У V и VI веку, арена тркалишта је остацима привремених царских и варварских гарнизона, али и кућерцима становништва које је, бежећи пред огњем и мачем, тражило спас иза моћних зидина хиподрома.
Осим на каменим споменицима са именима гладијатора, сирмијумски хиподром се спомиње и у незаобилазном делу Амијана Марцелина “Res Gestae”. Амијан, описујући улазак императора Јулијана Апостате у Сирмијум, помиње да је цар другог дана своје посете граду приредио трке двоколицама, што је изазвало опште одушевљење и радост народа.

sirmiumgrad
На простору хиподрома је 1867. године пронађен миљоказ посвећен цару Констанцију II, који је, у ствари, био постамент за цареву скулптуру у природној величини. Овај миљоказ се данас налази у Бечу, у лапидаријуму „Kunsthistorisches“ музеја и најбоље је очуван миљоказ пронађен у источној Европи.
04_bigХиподром у Сирмијуму је имао истакнуто место и у ранохришћанским списима. Осим на Артемидином мосту, многе пресуде Хришћанима су извршаване и на простору овог здања. Чак се и у спису „Passio Sancti Demetrii“ наводи како је пријатељ Светог Димитрија Нестор, победио гладијатора Лyаоса, љубимца цара Максимијана, баш у арени сирмијумског хиподрома.
Трагови постојања сирмијумског тркалишта су видљиви и данас, пошто су делови резбарене камене ограде уграђени као декорација на многим јавним зградама у Сремској Митровици. Иако се сам хиподром налази још под земљом, нешто северније од остатака царске палате који су конзервирани и презентовани јавности.
Са друге стране, највећа одговорност и крива за заборављање ове монументалне грађевине пада на новинарску јавност, која је неретко објављивала како је Виминацијум имао једини амфитеатар на овим просторима. Чак и да оставимо по страни чињеницу да Виминацијум уопште није имао амфитеатар, несхватљиво је запостављати другу по величини грађевину у Римског царству, који је већ откривен, а онда поново затрпан.

Извор: Sirmium

1 Response

  1. Данко Б. Марин каже:

    Варвари стари и нови, новинаре интересују ријалити брљотине ретардираних звезда и звездица… Ко су ти Римљани – можда има неки ријалити?

Оставите одговор