Поједине бајке старе су више хиљада година и чувају корене прастарих народних приповедака

Поједине бајке, као што су „Лепотица и звер“, „Трнова Ружица“ и „Цвилидрета – зли патуљак“, први пут су записане у XVIII i XIX веку, али су старе више хиљада година, тврде двоје научника, чија је студија објављена у часопису „Royal Society of Open Science“.

20160120183735_349012

Португалска етнографкиња Сара Грака да Силва са лисабонског универзитета „Nova de Lisboa“ спровела је истраживање у коме је анализирала 275 индоевропских бајки и истиче да су пронађени докази о далеком пореклу неких бајки. У истраживању је учествовао и британски антрополог Џејми Техраниј, који ради на Универзитету у Дараму.

 „Примера ради, бајке као што су „Лепотица и звер“ (први пут записана 1740) и „Цвилидрета“ датирају из времена када су настале главне гране индоевропских језика, пре више од 2.500 до 6.000 година“, рекла је Да Силва, која ради на португалском Новом универзитету у Лисабону.

Да Силва додаје да бајка „Ковач и ђаво“ потиче још из бронзаног доба!

Браћа Грим

Браћа Грим

Двоје научника су до ових закључака дошли помоћу филогенезе, методе коју обично користе биолози да би одредили степен сродства између појединих врста и схватили њихову еволуцију.

Њихова студија, објављена у часопису „Royal Society Open Science“, даје бројне одговоре на питања европског културног наслеђа, те показује да су те приче препричаване у време пре него што су настали енглески, француски и италијански језик.

 „Иако се већина стручњака слаже да је порекло бајки веома старо – о томе су браћа Грим говорила још у 19. веку, неки то поричу и сматрају да су бајке одређеног типа настале много касније“, навела је португалска научница.

Питање одакле долазе бајке једна је од највећих загонетки свих истраживања која се баве тим делом културног наслеђа, казала је Де Силва за Гардијан. „Реконструкцију њиховог настанка често ометају потешкоће у утврђивању којем тачно жанру припадају, али и богата  међуигра између усменог предања и писане традиције“.

Нова метода мапирања прича на основу заједничког језика и географске близине, примењива је јер се у традицији усменог предања народне бајке преносе говорним језиком, па је тако могуће очекивати одређене корелације, будући да се и језици и народне бајке преносе с генерације на генерацију.

160120180258_blacksmith_and_de

Како би утврдили старост бајки, научници су у својој студији применили методе филогенетске анализе, развијене ради истраживања еволуцијских односа међу врстама, те користећи индоевропско језичко стабло у потрази за пореклом заједничких прича на њему.

Да Силва је истакла да налази потврђују мишљење браће Грим и указују да је прилично велики број бајки постојао још у усменим индоевропским традицијама, много пре него што су записане.

„Неке од прича датирају уназад  далеко  пре најранијих записа те  далеко  пре настанка класичне митологије – неке се верзије чак појављују у латинским и грчким текстовима – али наша открића сугеришу да су  далеко  старије и од тога“, казао је Терани. Анализа је показала да је корене бајке „Дечак и чаробни пасуљ“ могуће пратити уназад до пре више од пет хиљада година.

„Лепотица и звер“ и „Трнова Ружица“ су приче старе око четири хиљаде година, а данас не толико позната прича о ковачу који је продао душу ђаволу, око шест хиљада година, односно, препричавана је још у бронзано доба

извор: РТС

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: