Око пола милиона Албанаца су православци


Православних верника у Албанији има између 260.000 и 520.000. Божић се слави 25. децембра, за време богослужења углавном се седи на столицама насред цркве, а сарадња са Грчком црквом је до те мере изражена да многи мисле да су православни Албанци заправо Грци.
Корча, Албанија

Православна црква, Корча, Албанија; фото: Википедија

У пост-социјалистичкој ери Албанска православна црква баш као и њене “сестре-цркве” у Источној, Централној и Јужној Европи, борила се свим силама да обнови рушевине из доба атеизма.

За тако нешто требало је и снаге и храбрости, нарочито ако се узме у обзир да су за време владавине Енвера Хоџе скоро све богомоље биле сравњене са земљом. Уништено је више од 1.600 манастира и цркава, а од 440 свештеника, кажу, само 22 је остало у животу и то радећи углавном као занатлије. Цркве које нису срушене махом су претваране у гараже, магацине, штале за стоку или су једноставно остављане да пропадају.

Данас, путујући кроз ову земљу можете да наиђете на обновљена здања ”божјих кућа” која вам просто речено – одузимају дах! Међу њих се сместило чак 250 православних храмова и мноштво манастира. Нема званичних података, тек сматра се да православних верника има између 260.000 и 520.000. Црква обухвата епархије: Тирана-Драч, Берат, Ђирокастра и Корча, а православни Албанци углавном живе на југу земље и у градовима Тирани и Драчу.

Сумњамо да не знате, тек није лоше поменути да је својевремено Албанска православна црква припадала – Византијској патријаршији до осамостаљивања Српске патријаршије, чији део постаје све до укидања њене независности. Од тог тренутка била је под Цариградском патријаршијом све до добијања аутокефалије 1991. године.

Са седиштем у Тирани данас важи за једну од најактивнијих помесних цркава на чијем трону седи Блажењејши архиепископ тирански и све Албаније Анастасије, који је грчког порекла. Довољно је додати и да се налази на 12. месту у диптиху православних цркава, као и да има ранг архиепископије. Богослужење у овој цркви одвија се на албанском и грчком језику.

Баш као и грчка, и албанска је такозвана “новокалендарска црква”. Ово између осталог значи да се Божић слави 25. децембра, дакле по Грегоријанском календару. Још један свакако интересантан детаљ јесте и да се за време богослужења углавном седи на столицама насред цркве. Иначе, сарадња са Грчком црквом је до те мере изражена, да многи мисле да су православни Албанци заправо Грци!

Пре формирања богословије у Драчу, многи богослови су школовани у Грчкој тако да је веза са Грчком црквом још продубљенија и израженија.

Међу најлепше православне цркве на свету убрајају се оне које се налазе у околини Корче, центру православља у југоисточној Албанији, у близини границе са Грчком и Македонијом, а у подножју планине Мораве на узвишењу Света Тана. Почетком средњег века, Корча постаје урбани центар са црквом из 9. века, која је обновљена у 14. веку.

Једна од оних која привлачи највише пажње свакако је и малена Богородичина Црква – Свете Марије, смештена на врху узвишења у селу Мборја, на падини планине Мораве.

Ова црква посвећена је Христовом Васрксењу и потиче из 13. века. Саграђена је од камена и дрвених греда са ових простора, у облику тролиста, са малом куполом на врху. Фрескосликарство у овој цркви важи за једно од најбољих на Балкану.

Овај текст се не може завршити без спомињања комплекса нове Саборне цркве Васкрсења Христовог који се састоји од: Саборне цркве, капеле, звоника, седишта Светог Синода, и културног центра.

Архитектурални концепт Саборне цркве заснива се на ротунди, која осликава идеју времена без конца (вечност). Главна оса (која повезује земљу са небесима) је центар читавог комплекса и средиште огромног крста чија је дужина импозантних – 49 метара.

Од импресивних података поменућемо и да црква има огромну куполу чији је пречник 26 метара и висина 23 метара, као и звоник који се налази поред цркве и који је висок 46 метара.

Поред оних у Корчи, међу најлепше цркве на свету убрајају се и црква у Поградецу, катедрала у Берату, катедрала у Драчу, манастир Арденица, Свети Никола у Мезопотаму… Причу о њима оставићемо за неки други пут.

Извор: Телеграф

ПОДЕЛИТЕ

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.