Где почива Ана Туров? – Wo ruht Anna Thurow?

Ана Туров је живела давно пре нашег времена. Нажалост, данас се о њеном животу мало зна, тако да је тешко рећи са сигурношћу из ког места је потекла.

Зна се само да Ана није имала своје деце па се нежно бринула о деци послуге из свог села, малим пастирима и девојчицама гусарицама , тако што их је учила да читају и рачунају. Најдраже су јој биле изреке: „Sei lieb, nebenbei lies.“ – Буди мио и успут читај. Или: „Sei fein, nie fies.“ – Буди фин, никада гадан. Увек је била нежна и уљудна. Nie fragt sie: „Ist gefegt?“  Sie ist gar fein.  – Никада није питала: „Јел почишћено? Она је стварно фина. Чак и понека кулинарска мудрост потиче од ње: „Nie leg Raps neben Spargel ein.“Не стављај никада уљане репице поред спаргле. Или: „Reib’ nie ein Bier.“  – Не кресни никада једно пиво.

У старости Ана је постајала све чудноватија. „Ein agiler Hit reizt sie. Geist?! Biertrunk nur treibt sie. Geist ziert ihre Liga nie!“  – Брз хит је дражи. Дух?! Само опијање је гони. Дух никада не краси њену лигу. Понекад је изненада говорила чудне ствари: „Dreh Magiezettel um, Amulette zeig am Herd!“ — Окрени магичну цедуљу, амајлије прикажи код шпорета! Иако никога осим ње  у просторији није било рекла би: „Rettender Retter, red’ netter. “ – Спасоносни спаситељу говори учтивије. Деца су је радо прислушкивала, затим би се увек насмејала и онда побегла. Тада би зачуђено  рекла сама себи: „Trug Tim eine so helle Hose nie mit Gurt? „Не носи Тим никада тако светле панталоне са каишем?

Где почива Ана Туров? – Wo ruht Anna Thurow?

Наравно да је и Ана била удата. „Ein Eheleben stets, Nebelleben nie! “ – Брачни живот увек, магловити живот никад! После смрти њеног мужа „Freibier Fred“ – Барона Фреда Пивског,  живела је са једним до ње долуталим псом још дуги низ година.

Und nu? И сада?                           

Пронађите Анино последње почивалиште и упишите се у однедавно нађену књигу жалости. Као и њен муж , Ана није желела да буде сахрањена нити на гробљу, нити у мору. Такође ни на једном пољу или усред неке шуме. Више су желели да почивају тамо где су живели. Касније је на њиховим гробовима засађено дрво и поред њега још једно. Споменик се више није могао пронаћи, али зато је ту та књига, која ће вас можда подсетити на њу. 

Извор – geoGreifer  

Превод: Сања Митровић

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: