Четири пећине у којима је стасавала европска цивилизација

Европа нуди широк спектар прелепих пећина, мада неке нису предвиђене за посете. У њима је стасавала европска цивилизација, правила су се прва оруђа, а праисторијски људи су живели чак и на простору данашње Србије. Изабране пећине су по много чему специфичне.

Лазарева пећина, Србија

78927_lazareva-pecina-d.bosnic_hlЛазарева пећина налази се на левој страни Лазареве реке и смештена је у источној подгорини Кучаја на око 23 километара од Бора. Многи се користе и називом „Злотске пећине”, али тај термин обухвата још неколико спелеолошких налазишта.

Прва истраживања извршио је Феликс Хофман давне 1882. године, а о њој је спелеолошка истраживања објавио и наш најпознатији географ Јован Цвијић.

Улаз у пећину налази се на 291. метру надморске висине, а изградила ју је подземна река која и даље пролази кроз њу.

Дужина испитаних пећинских канала износи око десет километара, али се претпоставља да је та цифра многоструко већа. Туристичке посете организују се свакодневно од 1. маја до 31. октобра, а посетиоцима је на располагању 900 метара уређених стаза.

Ова пећина представља и веома важан археолошки локалитет пошто су у њој откривена три културна хоризонта – из бакарног, бронзаног и гвозденог доба. Уколико волите ареологију и историју, онда Лазарева пећина представља праву посластицу за вас.

Постоји и мноштво легенди који су у вези са овом пећином. Прича се да су се у њој крили хајдуци током страховладе Турака.

Занимливо је да једна од дворана ове импозантне пећине носи назив „Дворана слепих мишева”, а у њој је уточиште нашло чак 24 од 27 врста ових крвожедних животиња колико их има на Старом континенту.

Име је добила по кнезу Лазару који се, како још једна легенда каже, баш ту скривао са својом војском. Проглашена је природном реткошћу и заштићена као споменик природе од 1949. године.

Легенда

У Лазаревој пећини се тражи злато хајдука Лазара, по једној од верзија, пећина је по њему и добила име. Он је пљачкајући Турке стекао огромно богатство које је наводно сакрио у пећни. Девојачка соба је дворана у пећини у којој су, по легенди, за време Турака сакриване девојке. Дворана је са доста малим улазом па се претпоставља да је баш у некој одаји у Девојачкој соби сакривено злато а затим улаз одаје зазидан.

Магура, Бугарска

Ова пећина представља једну од најзанимљивих у овом делу Европе, а интересантно је да су у њој живели и праисторијски људи који су за собом оставили цртеже по зидовима и има их око 900.

Налази се на северозападу нашег суседа на око 35 километара удаљености од града Видина.

Када су у питању пећински цртежи, претпоставља се да су стари око 8.000 година и међу најранијима су у Европи. На њима преовладавају мотиви из свакодневог живота праисторијских људи – жене које плешу и мушкарци који лове. Занимљиво је да су на зидовима пећине исцртани симболи који данас означавају слова у ћирилици.

Стална температура у пећини износи 12 степени, а нивои влажности су погодни. Због тога је у једној од одаја ове пећине смештен и вински подрум, а вино је обрађено према класичном француском рецепту.

Грота дел Кавало, Италија

Пећина Грота дел Кавало (Коњска пећина) једна је од најлепших на Апенинском полуострву захваљујући очаравајућим крашким формацијама које омогућују природном светлу да осветљава воду у пећини.

Овај блистави ефекат само још више доприноси популарности пећине у претходних неколико година у коју посетиоци долазе и са брода и са копна.

Налази се на југу Италије у региону Пуља, а у њој су 1964. године откривена два фосилизована дечија зуба. Каснијом анализом дошло се до фасцинантног открића, а то је да су људи на том подручју живели пре 45.000 година. То су заправо најстарији познати примерци модерног човека у Европи.

 Атексура, Шпанија

Ове године шпански атхеолози су објавили да су овој пећини у Баскији открили цртеже који датирају из доба палеолита. Пронађено је 70 цртежа на дубини од око 300 метара под земљом.

На цртежима су приказани бизони, коњи, козе и јелени, а датирају из периода пре 12.500-14.500 година.

Још није познато да ли ће пећина бити отворена за јавност због значаја проналазака у њој.

Извор: Супер одмор

You may also like...

Оставите одговор

%d bloggers like this: