Завршни ударац ћирилици у Црној Гори: Школски дневници на латиници

Након што су прошле године, по први пут и без претходне најаве, свједочанства дијељена искључиво на латиници, ове године су се по истој матрици појавили и латинични дневници, а професори су инструисани да ученике заводе по абецедном, а никако по азбучном реду.

Осим формалних притисака да се ћирилица коначно истисне из учионица, постоје и они неформални, о којима за ИН4С свједочи наставник Бранко Кастратовић, који ради у ОШ „Бајо Јојић“ у Андријевици.

Он истиче да су прошле године поједини професори били притискани да при издавању свједочанстава податке о ученицима и званичне биографије уносе на латиничном писму, али истиче и занимљив примјер око уџбеника.

“У првом и другом циклусу, уџбеници су били ћирилични, међутим временом се то промијенило. Сада су уџбеници из свих „главних“ предмета искључиво латинични“, каже Кастратовић који се слаже са константацијом да је ријеч о перфидној стратегији за истискивање ћирилице. Он, истовремено, подсјећа и на уставну категорију о равноправности писма.

Као у вријеме окупације

Колумниста ИН4С, професор Слободан Савовић, који је уједно и предсједник Синдиката просвјете за Подгорицу, каже како је жалосно што се дешавају овакве ствари који се уперене против историје и традиције Црне Горе.

Слободан СавовићСлободан Савовић

“Од настанка прве школе у Црној Гори, па до данашњег дана, осим за вријеме аустроугарске и италијанске окупације, школске исправе и документа увијек су штампана на ћирилици. Ако се упореде ти периоди са данашњим, онда ове промјене нису случајне, јер је тада окупација била војна, а сада очигледно културна, са жељом да се промијени национални код становништва“, каже Савовић за ИН4С и додаје да је то у складу са тезом некадашњег министра Бацковића „о новом црногорском човјеку“, кога очигледно треба измјестити из старе матице и „пелцовати“ на западно тло.

Наставак антисрпске кампање

Са тим ставом се слаже и Горан Киковић, повјереник Српског удружења Ћирилица за Беране, који истиче да у питању класична латинизација, која је присутна чак и у Беранама, гдје српски језик говори више од двије трећине становништва.

“Ово је прворазредни скандал и провокација, односно још један удар на ионако антисрпски устав, у којем, чак и таквом, пише да су ћирилица и латиница равноправни“, каже Киковић.

Он додаје да је ово наставак антисрпске и антиправославне кампање коју спроводи Министарство просвјете над народом у Црној Гори, а нарочито против ђака и омладине.

Кад ученици не могу прочитати успјех

О апсурдности ове ситуације прича и Александар Бандовић, професор разредне наставе у основној школи „Доња Ржаница“ код Берана, који истиче да су школе и професори одлуком министарства доведени пред свршен чин.

“Замислите ђачку књижицу ученика првог и другог разреда који не знају да прочитају свој успјех у школи, јер није учио латиницу“, каже Бандовић и иронично додаје да ће власт вероватно наћи рјешење за тај проблем, тако што ће „ученици прво учити латиницу“.

Назире ли се наредни корак?

Ситација која се данас дешава, морамо примијетити, неодољиво подсјећа на дешавања током окупације у Првом свјетском рату. Наиме, након одлуке војне управе 1916. године да се уместо ћирилице уведе латиница и да се уџбеника избаце патриотске пјесме и српска историја, група учитеља из Бјепопавића супротставила се подношењем отказа на службу.

Сви су они изведени пред војни суд и кажњени различитим затворским казнама – имајући у виду судбину оних који тада нису дозволили прекрајање историје и пратећи њихов примјер, поставља се питање назире ли се наредни корак у даљој „модернизацији“ просвјете?

Извор: in4s.net, преузето са: magacinportal

 

You may also like...

%d bloggers like this: