Величанствене српске палате у Трсту

Куртовићи, Гопчевићи, Шкуљевићи, Вучетићи, Поповићи… задужили су Трст својим радом, стваралаштвом и донаторством. Током два и по века ове породице успевале су да очувају свој идентитет и поред духовних оставе и многа материјална сведочанства – вредне палате и задужбине.

Palata Kurtović: Jedna od prvih srpskih kuća u Trstu, sagrađena u 18. vekuПалата Куртовић: Једна од првих српских кућа у Трсту, саграђена у 18. веку

Неке од најлепших палата у Трсту биле су некада српске и док су старе породице нестале остале су њихове грађевине које и данас плене лепотом.

Зачетак развоја савременог Трста пада у доба владавине Хабсбуршког цара Карла VI који 1719. проглашава Трст за слободну луку. Тада је почело и досељавање помораца, трговаца и занатлија из различитих крајева. Међу њима био је и известан број Срба којима је Повељом Марије Терезије из 1751. одобрено да подигну своју цркву, оснују црквену општину и отворе школу.

Те установе су крајем 18. века биле културни центри које су посећивали Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Његош, Лукијан Мушицки, Јоаким Вујић, Матија Бан, Јосиф Рајачић, Михаило Обреновић и многи други.

Доситеј Обрадовић је између 1802. и 1806. био гост Драга Теодоровића, пореклом из Требиња, а који је са браћом Петром и Ђорђем из Ријеке прешао у Трст средином осамдесетих година 18. века. Кућу су на Тргу Понте Росо саградили 1791, а током прве четвртине 19. века неколико представника породице Теодоровић је обављало функцију председника Илирске националне заједнице – каже Гордана Гордић, аутор изложбе „Српске палате у Трсту“.

Palata Gopčević u TrstuПалата Гопчевић у Трсту

Најреномиранији архитекти ондашњег Трста пројектовали су и палате Чезевића, Ризнића, Бота, Николића, Бајовића, Ивановића, Рађенковића, Цвијетовића, Ковачевића…

Међу палатама око Великог канала је и она браће Дамјана и Јована Ризнића из Сарајева, који су били међу првим досељеницима у Трсту.

Палата Вучетић

Подигао ју је Михајло Вучетић 1825. Његов син Јован проглашен је за витеза, а био је депутат у Бечком парламенту, један од партнера оснивача чувене бродске компаније „Лојд“.

Кућа Српске заједнице

Налази се на Тргу Сант Антонио Нуово, подигнута је 1886. по пројекту Карла Мачакинија, а грађена је упоредо са подизањем нове цркве Светог Спиридона на парцели која је била у власништву Илирске заједнице још од 1765. године.

– Монументална је и палата Петра Паликуће, пореклом из Требиња, који је, иако неписмен, стекао знатан иметак трговином, а део заоставштине оставио за стипендирање сиромашних ђака – истиче Гордићева. Она наводи да је палата Куртовић на Тргу Понте Росо 6 једна од првих српских кућа у Трсту.

Палата Stella Polare

У власништву је Српске православне општине, а 1832. Илирској заједници ју је оставио Александар Вукасовић. У приземљу је истоимени кафе у који су радо долазили интелектуалци, Тршћани, али и странци.

– Њен наручилац био је Јово Куртовић. Изградња палате величине читавог блока осамдесетих година 18. века дефинисала је централно место у Терезијанској четврти, која је тада била у експанзији – објашњава она. Куртовић је радио са браћом која су трговала у Смирни, Амстердаму, Бечу и Прагу, његов брод је први прошао Суецки канал, а успоставио је сталну трговачку везу Трста и Америке.

Палата Шкуљевић

Подигнута је 1832. на Тргу Венеција, а 1876. купио ју је Христифор (Ристо) Шкуљевић, истакнута личност и велики добротвор. У палати је био Конзулат, где је 1922/23. живео и радио тадашњи вицеконзул Иво Андрић.

– Палата Гопчевић (1850) једна је од најлепших палата на источној обали Јадрана. Наручилац и власник био је Спиридон Гопчевић који је 1850. указао поверење тада младом архитекти Ђованију Берламу. Богато декорисана фасада носи обележја романтизма, а на главној фасади су представљени цар Лазар, царица Милица, Милош Обилић и Косовка Девојка – каже Гордана Гордић. Богатство Спиридона распородато је после једног рискантног трговачког посла који га је одвео у банкрот, а у тој палати данас је Градски позоришни музеј.

crkva-svetog-spiridona-u-trstu-viki

Православна црква

Једна од најмонументалнијих тршћанких грађевина је православна црква Светог Спиридона која је изграђена 1753.

– Због нестабилности терена, црква је после сто година морала да буде демолирана, а на истом месту од 1861-1869. изграђен је нови храм по пројекту ломбардијског архитекте Карла Мачакинија – каже Гордана Гордић.

Извор: Блиц

1 Response

  1. 20. септембра 2016.

    […] Преузето РАСЕН […]

Оставите одговор