Српски народ неће аутономију Босне! („Врбаске новине“ 1939.)

Став босанскохерцеговачких Срба је данас свакоме јасан и несумњив. Они неће аутономију Босне и Херцеговине и не допуштају да их ико игдје сврстава без њихове воље, а њихова воља је сада јасно изражена. Они се неће и не дају одвојити од Србије. Из тога става, треба свако да извуче поуку.

Главна је поука да је теза о Босни и Херцеговини скинута заувијек са дневног реда. Они који су покренули полемику у прилог Босне и Херцеговине као посебне бановине, нису то чинили из непознавања расположења Срба, него из жеље да спекулишу са нездравом политичком ситуацијом и партијском поцијепаношћу која је умртвила политичку динамику босанскохерцеговачких Срба.

Стога је декларација српских друштава била потребна да убједљиво означи вољу овдашњих Срба и да пресијече све махинације са средствима и апсурдима политичког живота.

Стара Бањалука

Резолуција бањалучких муслимана

Ми муслимани града Бањалуке, без разлике на партијску припадност и националну оријентацију, сматрамо својом грађанском дужношћу да преко свих својих друштава тражимо да приликом даљњег преуређења наше државе буде успостављена и Босна са Херцеговином, као посебна равноправна јединица, а у своме историјском опсегу. tweet

За ову идеју ми смо се борили током стољећа, чували и очували национални карактер ових земаља, па се надамо да ће и остала наша браћа, нарочито из БиХ, разумјети и одобрити ова наша настојања. tweet

Муслимани Бањалуке са жаљењем прелазе преко инсинуација које нам се подмећу алудирајући на Дрину као границу, па истичу да су границе наше државе одређене и да нису ни на Сави ни на Дрини. tweet

Од почетка ове акције, босанскохерцеговачки Срби нису хтјели ништа друго него да утврде свој став, да укажу на своју вољу. Они нису говорили о Босни и Херцеговини, нису негирали мишљења муслимана ни Хрвата. Они су само указали да је ово ново уређење земље постављено на принципу трију народности. Ми, босанскохерцеговачки Срби, имамо само једна избор: са Србијом. Ово гледиште Срба не задире у слободу опредјељења ни Хрвата ни муслимана. Али као што Срби босанскохерцеговачки поштују ову слободу муслимана и Хрвата, тако траже да се поштује и њихова слобода опредјељења. Теза о аутономији Босне и Херцеговине, међутим, прејудицира став босанскохерцеговачких Срба и намеће им једно рјешење које они неће, нити би га икад хтјели. Они који заговарају ово рјешење знају добро да се аутномија Босне и Херцеговине може спровести само против воље Срба и свјесно желе да је спроведу против те воље. Отуда и толики отпор босанскохерцеговачких Срба.

Српска читаоница у Бањалуци 1868. године

***

Првак Самосталне демократске странке за Босанску Крајину, госп. Душан Кецмановић, прота и бивши народни посланик из Бањалуке, допутовао је у Београд. Пошто је један од првака Самосталне демократске странке, сарајевски инжењер г. Благојевић, изјавио своју сагласност са мишљењем о стварању посебне босанскохерцеговачке јединице, београдски новинари упутили су питање г. проти да ли се солидарише са том идејом.

– Не! Ни у којем случају. Босанска Крајина најенергичније се противи сваком таквом покушају. Ми из Крајине немамо никакве везе са Сарајевом, нити акцијом Благојевића, коју не разумијемо и осуђујемо. Без обзира на став какав по овом питању заузму прваци или појединци из наше странке, ми сви у Крајини борићемо се против сваког покушаја стварања аутономије Босне. tweet

(„Врбаске новине“, 1939)

Извор: srbiubih

You may also like...

Оставите одговор