Археолошко откриће православне цркве из 13. вијека код Лакташа (БиХ)

У Шушњарима је пронађен је један од најстаријих картографских приказа терена, заједно са иницијалима Исуса Христа, који су писани грчким писмом. То директно упућује да је ова црква вјероватно поштовала Источни обред.

На локалитету Зидине у селу Шушњари, општина Лакташи, археолози Завичајног музеја Градишка Милан Ђурђевић и Бојан Вујиновић пронашли су 2010. године средњовјековну цркву са некрополом. Како би добили прецизније датовање, археолози су 2011. године вршили истраживања гробова у унутрашњости цркве узимајући кости за C14 анализу.

Том приликом истражена су три гроба. Двојни гроб у олтару, те гроб мушке индивидуе у средишту наоса и двојни гроб сјеверно од улаза. Сви скелети су орјентисани у правцу исток-запад са главом на западу и ногама на истоку, те рукама прекрштеним у предјелу карлице, што представља хришћански начин сахрањивања. Изузетак је чинио гроб сјеверно од улаза, орјентисан сјевер-југ, и тако постављен услијед недостатка простора.

На радиокарбонску анализу у Велику Британију, на Универзитет у Глазгову послата су три узорка, и то двојног гроба из олтара и кости мушке индивидуе из гроба сјеверно од улаза.

Двојни гроб у олтару представљао је гробницу мушкарца и жене. Код женског скелета пронађена је наушница од сребра са три јагоде, од којих једна јагода недостаје. Наушница је рађена у техници филиграна са двије дјелимично ажуриране шупље јагоде. Постоји могућност да су кости женске индивидуе пренешене са неке друге локације и овдје секундарно сахрањене, јер је скелет потпуно разбацан и не оставља утисак да је првобитно сахрањен у олтару.

Анализа костију у Британији потврдила старост

– На основу радиокарбонске анализе коштаних узорака, женска индвивидуа сахрањена је 1262. године, што нам говори да је и наушница највјероватније из тог периода. Мушка индивидуа на основу радиокарбонског узорка костију сахрањена је 1276. године. Треба водити рачуна да ове године нису апсолутни показатељи и да оне могу имати грешку до плус/минус 30 година, рекао је Вујиновић.

Вујиновић додаје да је и мушка индивидуа из двојног гроба сјеверно од улаза у цркву сахрањена највјероватније око 1270. године, али и за њу вриједе правила да постоји могућност грешке до 30 година.

Ови подаци несумњиво говоре да је средњовјековна црква са некрополом пронађена на локалитету Зидине у селу Шушњари, са сигурношћу постојала у периоду 13. вијека.

Међутим, знајући да је животни вијек у овом периоду био око педесетак година, постоји могућност да је ова црква била саграђена већ крајем 12. вијека, и егзистирала све до доласка Турака, односно до прве половине 16. вијека.

Јело се просо

Занимљиво је да је током ове анализе установљено да су пронађене индвивидуе користиле просо у својој исхрани у великим количинама.

– Просо је врста житарице која користила у исхрани током средњовјековног периода и на нашим просторима. Од ње се правила кашаста смјеса, а често се помиње да је у исхрани замењивала месо. Просо је била веома корисна житарица, јер се могла чувати у складиштима чак до двадесет година – објашњава Вујиновић.

Шта је Ц14 анализа?

Ово је метода утврђивања старости огранских узорака помоћу радиоактивног угљеника Ц14 (C14 – изведено од carbon/угљеник), примјењује се од средине 20. вијека, како у археологији, тако и у другим наукама.

Научник В.Ф. Либи открио је постанак Ц14 атома у атмосфери и примијенио их на одређивање старости узорака. За ово откриће је добио и Нобелову награду за хемију.

Метода је заснована на распадању радиоактивних атома Ц14 уграђених метаболизмом у животињско и биљно ткиво, заједно са два природна стабилна угљеникова изотопа Ц12 и Ц13. Језгро Ц14 је нестабилно и распада се према експоненцијалном закону радиоактивног распада, са временом полураспада од 5.730 година. Живи организам прехраном стално надокнађује распале Ц14 атоме, што послије смрти престаје, па се количина временом смањује.

Мјерењем преостале активности у узорку органског поријекла може се одредити вријеме које је протекло од смрти, односно може се утврдити старост узорка.

Извор: frontal

1 Response

Оставите одговор