Зашто је до темеља уништен Жрнов, град-тврђава на врху Авале?

ПОДЕЛИТЕ
Ни дан данас не постоји реално објашњење за темељно уништавање остатака непроцењиве српске историје, осим хировитости југословенског монарха и дубоке привржености масонима који су наводно главни кривци за нестанак Жрнова.
Жрнов

Жрнов

Некада се на месту где данас поносно стоји споменик Незнаном јунаку на Авали чврсто уздизао средњовековни град-тврђава Жрнов или Жрнован. Где су данас остаци Жрнова, за који више од половина Београђана чак не зна ни да је постојао?

Давне 1934. године краљ Александар Карађорђевић, брутално га је уништио, сравнивши га са земљом, занавек га пославши у заборав. Зашто?

Археолози тврде да је Жрнов, град на највишем врху Авале, био једно од шест најважнијих утврђења Србије, као и да је златно доба имао у време Српске деспотовине, а да је подигнут на захтев деспота Стефана Лазаревића. Наводно је изграђен на темељима старе римске осматрачнице, а име је добио по жрвњу који је служио за млевење руде налажене у подножју брда.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Zrnov1.jpg

Остаци Жрнова пре рушења; фото: Википедија

Жрнов средином XV века бива обновљен и под Турцима добија име Хавала што значи сметња, препрека, па одатле и назив једине београдске планине Авала.

Авала је за Османлије представљала „праву разбојничку кулу, оловом покривену са које су господарили београдском околином, коју беху готово опустошили“. Временом, утврђење губи било какав стратешки значај, и негде од XVIII препуштено је зубу времена.

Премда непроцењив за српску историју, краљ Александар је решио да минира остатке града како би се подигао комплекс споменика Незнаном јунаку по нацрту чувеног вајара Ивана Мештровића. Краљ је Мештровићева изузетно ценио, те је њему била препуштена не само градња неколико капиталних споменика који су украсили ондашњи Београд, али и предратну Краљевину Југославију.

Мештровић је те „кобне“ 1934. године добио одрешене руке, новац и моћ да споменик изгради по својим сопственим естетским и симболичким критеријумима. Интересантно је да његово решење, иако првобитно представљено као оригинално дело, у ствари представља измењену копију гробнице персијског цара Кира.

Београдска чаршија била је затечена и шокирана, међутим бројни апели јавности нису уродили плодом, те је без иједног логичног оправдања, Жрнов без трага нестао 19. априла пре 79 година. Интересантно је да је уочи последњег минирања старе тврђаве откривен слој из римског раздобља, где су пронађени цистерна с питком водом као и пећ за печење хлеба.

На новопеченим рушевинама фотографисао се сам краљ, а по који камени остатак пренет је у подавалско село Бели Поток.

Ни дан данас не постоји реално објашњење за темељно уништавање остатака београдске историје, осим хировитости југословенског монарха и дубоке привржености масонима који су наводно главни кривци за нестанак Жрнова.

О чему се, наиме, ради? Краљ Александар и Мештровић били осведочени масони, а српска престоница Београд је у време краљевине Југославије сматрана је значајним упориштем светске масонерије. Наводно је управо по њиховом налогу саграђен маузолеј на највишој тачки Авале, на врху са истакнутом пирамидом, главним масонским обележјем.

У прилог овој претпоставци иде и податак да је церемонију отварања споменика југословенски монарх отпочео држећи сребрни чекић у руци, који спада међу основне симболе и алатке код масона.

Жрнов

Нешто логичније, али недовољно јако објашњење за вандалски чин рушења старог града јесте краљева манијакална опсесија југословенством које је симболизовано у „Каријатидама“ – каменим скулптурама жена у народним ношњама из шест Бановина краљевине Југославије. Симбол српства – град Жрнов морао је да уступи место споменику новог светског поретка, и Александар је као југословенски, а не српски краљ то оберучке прихватио.

Основе комплекса свечано су отворене на Видовдан 1934. године, а читав је завршен тачно четири године касније, што краљ Александар није ни доживео, страдавши у атентату у Марсељу.

За крај, преносимо интересантан закључак из књиге „Жрнов, српски Авалон“ историчара Радована Дамјановића: „Српски простор посебно око Београда је препун брда, зашто се споменик није зидао на празним планинским врховима, или је то, једна од акупунктурних тачака српске земље које не смеју да остану непокривене!?„

Извор: Pressonline, Vestinet.rs

Радован Дамјановић (Београд, 19. август 1957) је српски историчар, књижевник и лингвиста.

Рођен је у Београду 1957. године. Дипломирао је Историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду, и већ тридесет година се бави табу темама српске историје и палеолингвистике.

Аутор је „лонгселера”, књиге „Српско-српски речник” издате у више издања, емисије „Српско-српски речник” на београдској телевизији „Арт”, и монографије „Жрнов, српски Авалон”. Живи и ради у Београду.

Књиге Радована Дамјановића можете набавити тако што ћете контактирати аутора на телефон: 0641580491

Сродни чланци:

Београд за време деспота Стефана Лазаревића – 3Д анимација
Свети београдски мученици Ермил и Стратоник
Неолитско насеље Баташево код Младеновца
Тајна касноантичке гробнице у Брестовику код Гроцке
Ад Октавум – Треће велико утврђење у Београду

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље


Поделите

8 Responses

  1. Данко Б. Марин каже:

    Слободни зидари – слободно рушили уз изговор да граде …. Ђубре од квазидржаве зване ,,ЈугослАААвија“ им оправдање за уништавање наше историје: НАС!

    • dalibordr каже:

      Није ми јасно како се то дозволило. Од толико брда поред Београда морао је баш ту споменик да се прави

      • Урбана Герила каже:

        Болесна масонска ,,симболика“. А ко зна шта се могло наћи у рушевинама… страшно је што се такав вандализам наставља и данас, и опет ником ништа.

        • Zika B Kojic каже:

          ~~Kao sto je bi’o Aleksandar mason,tj. sahranitelj Srpstva 1918god.paj e dobijao naredjenja od loze iz Bg-a.Tako je mozda i ovaj aktuelni Aleksandar (usrecitelj) danasnjih Srba,i brat po babine linije,onog prvog Aleksandra,aktivni clan masonerije,pa po dobijenim zadatcima,zari i pali po zemlji „Svemogucih cuda“ tj.Srbiji.Srpsku proslost ne smemo prepustiti zaboravu,jer bez toga nam nema buducnosti.S’obzirom da se Istorija ponavlja,samo u malo perfidnijem obliku(kao zvaka,za ludaka).Jer narod koji zaboravi svoju istoriju je potpisao svoju skorasnju propast,kao poseban.ili ce biti asimilovan od drugih,ili ce bukvalno fizicki nestati.

  2. Алокин каже:

    Хм, вандалски чин, израз који ме потсјећа на пропаганду Великог Рима. Иначе, чланак је бијело злато.

  3. Пранђед каже:

    И шта каже овај: Турци га назваше Хавала а по томе ми касније усвојисмо Авала? Дакле, та планина, брдо, није имало назив него га од Турака узесмо? Хехе, пиши му памет! Што Енглези онај свој Авалон не назваше Хавалон? Нису имали Турке! Хехе! Кад већ спомињу Радована Дамњановића, што њега не питаше откуд Авали име.

  4. Raden Kowcheldt каже:

    Respektiere Raovan, aber einige dinge müssen verborgen bleiben …

  5. DRAGANešković каже:

    Nebriniter ni malo, kad ove naše današnjeke izolujemo opet će mo Žrnovo izgraditi u njegovoj prirodnoj i funkcionalnoj životnoj vrednosti. Sve u svoje vreme, Srbi su spori ali dostižini u svom buđenju. Na kraju su tog puta buđenja. Sve u svoje vreme.

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.