Тодорчево – затрпани бисер праисторијске цивилизације

Затрпано археолошко благо усред индустријске зоне „Феникс” (Фото: Б. Карталовић)

Познати амерички и енглески археолози стижу данас у Крагујевац како би започели скенирање тла испод чије се површине налази културно благо које историју овог града сели далеко у прошлост, у доба старчевачке и винчанске културе из шестог миленијума пре нове ере.

Брајан Хенкс и Роџер Дунан, професори са универзитета у Питсбургу и Шефилду, према речима археолога из овдашњег Завода за заштиту споменика културе, долазе са задатком да утврде границе Тодорчева, археолошког налазишта које је 1991. године открио наш археолог Димитрије Мадас.

Истраживачко подручје се простире на чак 13 хектара земљишта, а куриозитет је да се оно налази на самом улазу у град из правца Баточине, усред новоформиране привредне зоне „Феникс”.

– Крагујевачки Завод за заштиту споменика културе на овај начин обнавља сарадњу са Универзитетом у Питсбургу која је започела још шездесетих година прошлог века, када је Драгослав Срејовић радио ископавања у оближњем Дивостину, једном од највећих праисторијских локалитета у Европи. Колеге Хенкса и Дунана интересује, наравно, и Тодорчево. Реч је о археолошком налазишту на коме су прва истраживања обављена пре четврт века, 1992. године. После тога је све затрпано, због чега је Тодорчево помало и заборављено – каже за „Политику” археолог Марија Каличанин-Крстић, откривајући да би, после нових ископавања, један део овог археолошког налазишта требало да буде претворен у презентациони центар праисторијског наслеђа Шумадије.

Нова ископавања на Тодорчеву, у зависности од обима радова, могу коштати и неколико милиона евра, али би читав посао могао да се исплати, не само кад је реч о културној димензији овог подухвата. Према речима археолога Славице Ђорђевић, такође запослене у градском Заводу за заштиту споменика културе, презентациони центар праисторијског наслеђа Шумадије могао би постати и значајан туристички потенцијал Крагујевца.

– Тешко је такве центре правити у Дивостину, у Гривцу или Кусовцу где су, такође, лоциране праисторијске насеобине које сведоче о старчевачкој и винчанској цивилизацији. То су села са приватним имањима, али зона „Феникс” је у власништву града и на одличној је локацији, на улазу у Крагујевац са ауто-пута Београд–Ниш, где се, уосталом, налази и градско сајмиште. Будући да је читава зона „Феникс” намењена изградњи привредних објеката, један део Тодорчева морао би да се издвоји и заштити – објашњава наша саговорница, наводећи да је ова област регулисана Законом о јавној својини Републике Србије.

Лепенски вир на обали Дунава крај Доњег Милановца мами истраживаче и туристе из целог света, али археолошка налазишта у околини Крагујевца која, такође, сведоче о старчевачкој и винчанској цивилизацији, нису ништа мање значајна, каже Марија Каличанин-Крстић.

– Источна Србија је позната по римском наслеђу, Рашка област по средњовековном, али Шумадија доминира по праисторијском наслеђу са којом шира јавност, нажалост, није упозната. Баш у околини Крагујевца налазе се неки од најзначајнијих локалитета који говоре о животу у старој ери, а Тодорчево је, бар према истраживачком подручју, свакако једно од највећих на Балкану – каже овај археолог крагујевачког Завода за заштиту споменика културе.

На предлог археолога Димитрија Мадаса, Тодорчево је 1997. године проглашено за културно добро, а током ископавања која су под вођством овог стручњка обављена пет године раније, на том локалитету су пронађене основе праисторијских кућа-колиба, керамичко посуђе, камене и кремене алатке, али и опека. Тодорчево је, заправо, вишеслојно археолошко налазиште које премошћује дугачак период, од старијег каменог доба па све до римске цивилизације која се овде формира у трећем и четвртом веку старе ере. Тиме је, како је написао археолог Мадас, демантована прича по којој је прва насеобина у долини Лепенице, на територији данашњег Крагујевца, подигнута тек у 15. веку нове ере, како то сведочи „Смедеревски дефтер” – документ о попису становништва који су на овим просторима спровели Турци.

Извор: politika.rs

You may also like...

1 Response

  1. 4. августа 2016.

    […] Тодорчево – затрпани бисер праисторијске цивилизациј… […]

Оставите одговор

%d bloggers like this: