Српски народни обичаји из околине Бољевца: торник-зборник,среда-греда и други дани

Српски народни, стари обичаји су се и дан данас задржали у многим крајевима Србије, где све има своје значење, сваки поступак и обред је део традиције која се преноси са колена на колено. Шта су обичаји из Бољевачког краја, некадашњег среза, сазнајте из текста који је написао и припремио Саватије М. Грбић.

Srpski narodni običaji iz okioline Boljevca: tornik-zbornik,sreda-greda i drugi dani

Недеља има седам дана. Они се скупа зову седмица или недеља. Дани у седмици иду овим редом: понедеоник, торник, среда, четвртак, петак, субота и недеља.

Понедеоник (чује се и понеденик) се сматра као срећан дан за сваки рад и за сваки почетак, било у кући било у пољу; за то народ и почиње сваки нови посао у понедеоник. Ако домаћин има да оре, али је опречен послом, и не може у понедеоник цео дан орати, он онда иде на њиву и макар само једну бразду повуче, колико да почне, па се онда врати кући и настави орање другог дана кад може. Ако је да се гледа или проси девојка опет се то чини у понедеоник, јер се држи да ће се такво гледање или прошевина срећно свршити и да ће цео рад бити срећан.

Неки понедеоници имају своја нарочита имена. Први дан Великога поста зове се Чисти понедеоник или Тудоров понедеоник. Први понедеоник по Ускрсу зове се Побусани, а понедеоник пред Тројице зове се Русани.

Торник се сматра за несрећан дан. Овога дана народ не почиње никакав нов рад, већ се само раде раније започети послови. Тог дана нити ће ко правити свадбу, нити ће ко крстити дете. И стока се овога дана не крми. Ако неко умре у торник, народ држи да ће до другог торника још неко умрети. Кад народ хоће за неког да каже да је несрећан, он му каже: „Баш си ти неки торник!“

Неки торници имају такође своја имена. Тако девети торник од Божића зове се Девети торник, па онда Тудоров, Светли, Русани торник итд.
Среда је дан који се пости. И у среду се не почиње никакав нов рад. Овога дана жене не купају децу, да не би добила болест русу.

И неке среде имају своја нарочита имена. Тако среда у тудоровој недеље зове се Луда или Тудорова среда; прва среда по Ускрсу зове се Светла, а Русане недеље зове се Русана итд.

Четвртак се као и понедеоник сматра за срећан дан. И овога се дана почињу нови послови. У четвртак у вече жене и девојке не раде, јер је то у очи петка.
И неки четвртци имају своја нарочита имена. Тако четвртак у првој недељи Великог поста зове се Тудоров; четвртак у Страсној недељи зове се Велики четвртак; први четвртак по Ускрсу зове се Светли; четвртци од Ускрса до Спасов-дана зову се Велики, а у Русаној недељи зове се Русани четвртак итд.

Петак се сматра као и среда и још се строже пости. И у петак се не почиње никакав нов посао, само се раде раније започети. Овога дана не иде се на рад у брдо где су виногради. У петак се ништа не даје из куће, а нарочито млеко, сир, масло, вуна, нити у опште ма шта од стоке. То се чини да вукови не би давили стоку. Ни сирће се тога дана не даје из куће. И волови се у петак не прежу сем оних који су се на путу затекли. Људи се у петак не бријају и не шишају, а жене се не чешљају.

Први петак после мене месечеве зове се Млади петак. У Млади петак жене и девојке ништа не раде од женских радова, не готове, хлеб не месе, не шију, и то све због главобоље. И други неки петкови имају своја нарочита имена. Петак који пада Тудорове недеље зове се Луди петак; петак у Страсној недељи зове се Велики петак; први петак по Ускрсу зове се Светли, а Тројичне недеље зове се Русани итд.

Субота се као и торник сматра за несрећан дан. Субота се још сматра као и задушни дан. И у суботу се не почиње никакав нов рад, већ се само раде раније започети радови.
И неке суботе имају своја нарочита имена као: Тудорова, Лазарева, Светла, Русана итд.
Дете које се роди у суботу, народ верује да је видовито, тј. да може да види и оно што други људи не могу да виде.

Недеља се сматра као срећан дан. У недељу се ништа не ради. Нарочито се празнује Млада недеља, тј. недеља после мене месечеве. Многе жене неће у недељу ни хлебац да умесе, а нарочито у Младу недељу.

За недељне дане народ овде понекад, као у шали, говори и овако: „Понеденик – поседеник, торник – добротворник, среда – света среда, четвртак – запртак, петак – светак, субота – на работу, недеља – на пазар“. Или се говори и овако: „Понедеоник – врвеник, много врви по години; торник – зборник, много збори; среда – среду вежи за греду (или: среда реда, болун бота, чован трка, дева дека, деве деник, па то торник); четвртак – бин бртак, кара клис; петак – метак, турски светак; субота – трубота, бије бубањ бум, бум; недеља – деведеља, деве деник“. – Ста значе поједине нејасне речи, код неких дана, нико ми није умео објаснити.

Према добу године и дан је кад дужи а кад краћи. Народ сматра да су најдужи дани од Видова-дана па до Петрова-дана, а да су ноћи тада најкраће. Ноћи су пак као што смо видели најдуже о Мратинцима, кад су дани најкраћи.
Дан народ рачуна од зоре до мрака, па ма које дужине он био.
Дан и ноћ народ овако дели:

1. Поноћ. – Поноћ се зове време око пола ноћи, отприлике између дванаест и једнога сата по поноћи.
2. Први петлови. – То је време после пола ноћи, кад запевају први петлови. Народ мисли да је тада један сат после пола ноћи. Чим запевају први петлови, народ вели да је поноћ превалила, и тада већ устају они, који имају да иду на пут или да сврше какав хитан посао.
3. Зора. – Чим се на небу појави звезда зорњача, народ вели да је зора. Од зоре до сванућа народ рачуна да има два сата.
4. Свануће. – Време кад се зора забели на истоку, зове се свануће. Од сванућа до изгревања сунца има читав сат. У то време је најхладније. Сељаци обично устају у свануће.
5. Мали ручак. – Мали ручак пада око осам сати пре подне.
6. Велики ручак или Пладне. – Велики ручак, пладне, обед или ужина пада око једног сата по подне. („Сунце пладне а девојке гладне“, говори се као пословица, јер се у пладне обедује).
7. Икиндија или (ређе) Заранци. – Кад се сунце приближи заходу за два остња¹), тада се каже да је икиндија. Рачуна се да од икиндије до заласка сунчевог прође до три сата.
8. Предвече. – На један сат пред мрак зове се предвече.
9. Сунчани заод. – Кад сунце почне да заоди, па док се не изгуби, док траје оно црвенило на небу, каже се да је сунчани заод.
10. Вече. – Кад сунце зађе и нестане оног црвенила на небу, каже се да је настало вече. Од заласка сунчевог па док не почне вече има пола сата. У вече не даје народ ватру из куће, да не би ноћу плакала деца.
11. Вечера. – На два сата пошто наступи вече долази вечера. У то доба обично се и вечера, а после вечере иде се на спавање.
12. Велика вечера. – Велика вечера пада око десет сати. После велике вечере настаје глуво доба.
13. Глуво доба. – Кад се на пољу све утиша, народ вели настало је глуво доба. По народном рачуну глуво доба је од десет сати па док не запевају први петлови. Народ вели да се у глуво доба не треба никад удаљивати од куће, нити у то доба путовати, јер у то доба владају нечастиви.

Извор: srbijuvolimo

1 Response

  1. 30. августа 2016.

    […] Српски народни обичаји из околине Бољевца: торник-збор… […]

Оставите одговор