Римски цар Лициније је био Србин поријеклом из Поповог поља

За римског цара Лицинија (308-324) везана је једна легенда која га на необичан начин повезује са српском историјом. Наиме, у низу старих српских љетописа и родослова Лициније се помиње као Србин и предак владарске лозе Немањић.

Римски цар Лициније – Новац

Флавије Галерије Валерије Лицинијан Лициније (Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius) (рођен око 250. године, погинуо 325. године) био је римски цар од 308. до 324. године.

Зашто се сматра да је био Србин? Један од разлога лежи вјероватно у чињеници да је он потицао из племена Трибала. Византинци и Грци су Србе називали Трибалима, стално су слово С замјењивали словом Т (Србали, Срби). У свјетској историјској литератури има много нејасноћа око његовог поријекла. Ипак, највише извора каже да је из ових наших простора.

Реља Новаковић – Србин римски цар

Као што је познато, колико год је пута писана историја српског народа никада као могући извори сазнања нису коришћени домаћи родослови и љетописи. Такав је случај и са римским царем Лицинијем, чија се српска народност помиње у многим домаћим изворима, што је досадашња историјска наука одбацивала, с обзиром на то да је Лициније убијен 324. године, а Бечко-берлинска школа (општеприхваћена код нас) тврди да Срба на Балкану није било прије VII вијека.

Међутим, чувени српски историчар Реља Новаковић проналази и аргументовано доказује да тврдње у српским родословима о Лицинију као Србину имају и те како основа.

КАРЛОВАЧКИ РОДОСЛОВ:

„Глагољут истини списатељи јако Ликинију Србину бити родом, Јелину мудрованијем и сва србска идолу служаше Дагону. Од суду и Дагони и Даки именујут се Сера зе Србље.“

Гаврило Тројичанин – Врхобрезнички летопис (1650)

ВРХОБРЕЗНИЧКИ РОДОСЛОВ:

„….Имаше (мисли се на Константина Великог) бољарина некојега Србина по имену Ликиније. И дајет јему сестру своју Констанцију за жену.“

КОНСТАНТИНОВ РОДОСЛОВ:

„Овај Ликиније беше далматински господин, родом Србин и роди од Константије сина Бела Уроша.“

ПАЈСИЈЕВ РОДОСЛОВ:

„…По среде ће их царствујушћу Ликинију муцитељу северними и западними странами,језе Србин јест.“

ОБШТИ ЛИСТ ПАТРИЈАРХИЈЕ ПЕЦКЕ:

„Овај Ликиније имао је два сина који су са мајком после смрти Ликинијеве (324) побегли из некада славног града Сирмијума .Из тога града они су преко Босне побегли у Захумље у отечество свога оца Ликинија… Лоза која је од њих водила дала је првог благоцестивог цара нашег Немању ,који се у монаштву прозвао Симеон.“

РУВАРЧЕВ ЛЕТОПИС:

“Цар Константин пошаље своје војнике који Ликинију одсекоше главу. Син Ликинијев Бели Урос виде велики страх и ужас и побеже у тврду западну страну у Захумску земљу и тамо је порастао.“

Родослов српских царева

Међутим, један кључни аргумент дефинитивно потврђује српско поријекло Лицинија.

Новац цара Лицинија

Борба између Константина и Лицинија је ишла у корист овог првог, па је Лициније био принуђен да тражи помоћ од „подунавских варвара“, а и Зонара нам свједочи да је Лициније потражио заштиту у српским планинама (Montes Serrorum) које се још називају и „шуме словенских Вана“ (Венда).

Други доказ је сигурно и то што је његова жена, послије његове смти побјегла у Захумље и ту пронашла заштиту и уточиште међу земљацима свог мужа. Његова жена Констанца била је сестра Константинова.

По најновијим истраживањима наших историчара, Лициније је родом од Ликина који су поријеклом из Поповог поља.

А и његово пуно име нам то потврђује Флавиус Галериус Валериус Лицинианус Лициниус.

Цар Лициније, Константинов музеј у Капитолинију

Један детаљ из овог текста је интересантан.

Откуд Зонара помиње Монтес Серрорум, у преводу српске планине, када по нашим “историчарима” ми Срби тада нисмо боравили на овим просторима.

Веома важно је истаћи, да аутори овог текста, као и претходних, не покушавају да наметну апсолутне историјске истине, али наводе детаље које треба истражити ради добробити Требиња, а који до сада нису представљени у званичној историји. Такође, на стручним лицима је да наставе да утврђују и доказују своје тезе.

текст је дио серијала редакције електронског портала “Требиње лајв“ о непознатој (скриваној) историји Требиња још од неолита 

Извор: trebinjelive

Оставите одговор