Где је дворац Стефана Немање

После две деценије истраживања, којима је руководила академик Јованка Калић, радови су напрасно престали, иако су откривени бедеми, три цркве, палата и капела, па ни данас није решена велика дилема српске историје.

Брдо Градина у Постењу

 Готово цео свој радни век академик Јованка Калић, једно од најпознатијих научних имена из историје Византије и средњег века у Србији и Европи, посветила је доказивању тезе да Стари Рас, престоница Стефана Немање, није био на Пазаришту код Сопоћана, како тврди званична историја, већ на Градини, брду поред новог пута Рашка – Нови Пазар, удаљеном непун километар ваздушном линијом од Петрове цркве.

Након што је две деценије упорно копала по домаћим и страним архивима, проучила бројне историјске изворе и на универзитетима широм света објавила на десетине научних радова, Јованка Калић је 80-их година прошлог века, заједно са својим сарадницима са Филозофског факултета у Београду, дошла на брдо Градину у месту Постење, где до тада није било никаквих трагова археолошког локалитета. Убрзо открива све оно што је веровала да се ту крије. Археолошка истраживања локалитета вршена су 1982, 1983. и 1984. године, откривају три цркве, палату, капелу, остатке бедема и утврђења, што указује да је овде могло бити Немањино престоно место. Налазиште је уведено у централни регистар 1991.

dvor

Али, било је и још увек има оних који сматрају да историчарка Јованка Калић није у праву и да је Стари Рас био на Градини, али не оној у Постењу, већ на Пазаришту близу Сопоћана. Најупорнији заговорник ове верзије је проф. др Марко Поповић са Балканолошког института у Београду, такође велико научно име, који је добар део свог животног и радног века посветио Старом Расу.

Нема овде већ дуже од деценије, ни Марка, ни Јованке, на Градини-Пазариште је све одавно окончано, а на Градини-Постење тек започето, најављивана су нова и још већа открића, све је указивало да су надохват руке, али изненада све је стало.

– Нестало је пара, екипа Јованке Калић морала је да се повуче, а њен локалитет Градина-Постење, који је само делимично конзервиран, почео је да зараста у коров и пропада, бојим се да ће зуб времена поништити све што су археолози открили – прича Мирко Поповац, историчар и публициста из Новог Пазара.

Јованка Калић је посебно тражила да САНУ организује велики европски или светски скуп у Београду и Новом Пазару где би се рашчистила дилема где је тачно био Стари Рас, престоница великог жупана.

– Жељно смо очекивали тај скуп, али ни до њега, не знамо због чега, није дошло. Тако данас имамо два стара Раса, Марков и Јованкин, туристи би хтели да обиђу оба, Марков је приступачан, а до Јованкиног се, иако је својевремено пробијен и насут пут, стиже само пешице или добрим теренцем – објашњава Поповац.

Бивши посланик из овог краја Раденко Јоковић, који се својевремено пуно ангажовао да помогне екипи Филозофског факултета, ни данас није изгубио наду да се дилема може разрешити.

– Колико знам, Јованка данас има око 80 година и не верујем да више може да се бави Старим Расом и Градином, али ту су и њени сарадници на челу са магистром Душком Мркобрадом, њима би требало пружити прилику да наставе радове на Градини-Постење. Не би то за државу, ако јој је стало до своје историје, била нека велика пара.
Ранко Филиповић, домаћин из Постења који живи тик уз Градину, жали што губимо сопствену историју:

– Дуже од деценије дружили смо се са археолозима, помагали им, копали са њима и радовали се њиховим открићима, сваког лета смо се на Градини спонтано окупљали, а онда бисмо, сваке године, на крају истраживачких радова, обично на Велику или Малу Госпојину, организовали и народни сабор. Долазило је много људи и ван Новог Пазара да виде шта је тог лета урађено, а онда је све то из нама непознатих разлога стало, а локалитет који открива најсветлији део наше историје зараста у коров!

Тајна Новог Пазара

Неки научници сматрају да Стари Рас није био ни на Пазаришту, ни у Постењу већ на простору где се данас налази Нови Пазар. Било је, кажу, и пуно трагова за овакве тврдње, али су они, из политичких и неких других разлога и немарношћу државе, изградњом разних објеката или покривени или потпуно уклоњени. По овој верзији, Стефан Немања је своју престоницу градио у долини, где му је све било надохват руке, на околним узвишењима манастире, летњиковце и одбрамбена утврђења.

ИзворVesti-online

2 Responses

  1. Zoran каже:

    Видите, нећу да паметујем, али мој пријатељ, бивше војно лице ми је рекао да је после бомбардовања, када је погођена стара касарна на „Војничким ливадама“ у Но вом Пазару, направљен је кратер од 18 метара, материјал од којег је направљен објекат касарне је био благо речено „некарактеристичан“ иако је зграда коришћена и турској војсци до 1912.г. за чије је потребе објекат био и изграђен. Наиме, објекат је био направљен од огромних камених громада, а и у наредним данима када је војска послата да рашчишћава терен у непосредном окружењу, наишло се на остатке зидина, изванредно урађених подова и много чега што је говорило само за себе…. Кренуло се са некаквим истраживањима, међутим убрзо је то стопирано. Врло је битно рећи, да се историја сакрити не може, најновија открића нам говоре много тога што је до пре десетак година било непојмљиво…

  1. 29. августа 2016.

    […] Где је дворац Стефана Немање […]

Оставите одговор