Новобрдска тврђава на КиМ крије таjну живота Срба у средњем веку

Обнова новобрдске тврђаве на КиМ донела много важних открића о животу Срба у средњем веку. Тоне шута скривале изузетне објекте, цркву и парно купатило.

Новобрдску тврђаву нису градили ни Римљани, ни Византијци, нису ни Саси, а ни дубровачки трговци. Подигли су је српски владари из династије Немањића. Научни докази за то су довољно јаки. Водећи град средњовековне Србије подигнут је почетком 14. века, у доба краља Милутина.

До ових сазнања дошао је др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института у Београду, током истраживања и конзерваторских радова, који су на овом локалитету на Косову и Метохији, почели средином јула 2015, а настављени у мају ове године.

Тврђава је раднике дочекала скоро потпуно затрпана. Њих седамдесетак свакодневно је рашчишћавало шут око и унутар тврђаве. Испод шута израњали су изузетни објекти, од којих су најзначајнији црква, подигнута у првој половини 14. века и парно купатило.

– Бедеми су били покривени шутом – говори архитекта Слободан Радовановић, руководилац радова које изводи предузеће „Кото“ из Београда. – На појединим местима насипи су били високи седам метара. Био је то велики посао.

Испод огромних насипа камена, који је требало изнети кроз једну капију широку нешто више од метар, појавили су се засути остаци грађевина.

– Унутар бедема откривене су три зграде – открива Марко Поповић. – Једна је сасвим сигурно била палата у којој је столовао војвода кога је постављао српски краљ. Он је управљао Новим Брдом и свим његовим ресурсима. Положај војводе Новог Брда у српској држави био је веома важан. Друге две зграде највероватније су служиле за смештај војске и администрације.

Kalaja

Откриће мале цркве унутар зидина тврђаве представљало је велико изненађење за истраживаче.

– У граду је раније откривено неколико цркава, па нисмо очекивали да у тврђави пронађемо још једну – прича Поповић. – Црква је касније дограђена, а подигнуте су и две велике цистерне. Тврђава се налази на брду и било је важно да се обезбеде довољне количине воде. Откривено је и мало топло купатило, својеврсна сауна, која је изузетно добро сачувана. Објекти таквог типа постојали су у доба антике и Византије, али на нашим просторима скоро да их није било. Били су турски амами, али до сада нисмо имали сауну односно ниједан објекат са зидним и подним грејањем, па ово откриће помера наша виђења живота у средњем веку.

Plan-grada-Novog-Brda-670x445

Замишљено је да се бедеми обнове до сачуване висине.

– Затекли смо чудну ситуацију. Бедеми су се рушили, али само са лица. Средина зидне масе је остајала – објашњава Радовановић. – Бедеме шест кула обновили смо до висине од шест до осам метара. То је био огроман посао. Уграђено је 2.000 метара кубних камена. Силуета цитаделе се променила. Доста тога је урађено, остали су још завршни радови. Очекујемо да ћемо их ускоро наставити.

Радови на Цитадели се приводе крају, а у зони северног бедема и куле осам у току су истраживања терена. Екипа сликара-конзерватора рестаурира фрагменте фресака које су откривене у проскомидији цркве.

Пројекат обнове финансира Европска унија, преко Унеска. Радове изводи београдска фирма „Кото“, која је овај посао добила на међународном тендеру. За враћање старог сјаја, на који се дуго чекало, издвојено је 1,5 милиона долара.

Комунисти прекинули радове

Ново Брдо је остало недовољно истражено – каже Поповић. – Истраживања су почела педесетих година протеклог века, али су убрзо прекинута. Обласни комитет комунистичке партије у Приштини инсистирао је да се она зауставе. Сматрало се то великом српском акцијом. Ни у време режима Слободана Милошевића није постојала воља да се на Новом Брду нешто уради. И тек сад, отвориле су се нове могућности за истраживање.

аутор: Д. Матовић

извор: novosti.rs

You may also like...

1 Response

  1. 22. јула 2016.

    […] Новобрдска тврђава на КиМ крије таjну живота Срба у сре… […]

Оставите одговор

%d bloggers like this: