Косовски бој у српском сликарству

Дега је рекао да је лако сликати кад не знате ништа о сликарству, али ако знате барем нешто, онда је то врло тешко. О умешности сликара кроз историју написано је више књига него што би просечан човек могао да понесе на леђима. Теме које су уметници обрађивали део су културне баштине човечанства, а сликари су себи допустили да их виде из своје перспективе. Бој на Косову дубоко је усађен у памћењу нашег народа, било као велики пораз или велика победа. У борби у којој је изгинуо цвет тадашњег племства, а наша држава касније и поробљена од стране Турака, кроз поља божура никле су слике наших великих уметника који су се бавили овом историјском прекретницом. Судар двеју војски, одбрана државе и остатка континента, сукоб двеју култура, све се то слило кроз кистове и палете у велики in memoriam знак, прилику за помињање и памћење. Велики број наших уметника се бавио овом темом, прилазећи јој на различите начине и од ње конструишући своје виђење историје.

Olja Ivanjicki - Boj na Kosovu

Адам Стефановић (рођен и умро у Перлезу, 1832−1887) био је српски сликар. Године 1865. уписао се на Минхенску, а касније и Бечку сликарску академију. У раздобљу 1870−1873 створио је своје најбоље слике. Урадио је бројне литографије са темама из српске историје, које је радио сам или у друштву са Павлом Чортановићем. Након 1874. године, његова сликарска активност замире да би се поново уздигла неколико година пре његове смрти. Временски и по питању стила, Адам Стефановић припада кругу сликара реалиста, али је тематски чврсто био везан за романтичарско сликарство.

Адам Стефановић - Кнежева вечераАдам Стефановић – Кнежева вечера

Урош Предић рођен је 7. децембра у Орловату. Најзначајнији је српски представник академског реализма уз Пају Јовановића. Школовао се у Бечу, а живот је провео између Београда, Беча и Оловата. Највише је неговао сликање портрета и представа историјске тематике, али се бавио и иконописом и осликавањем иконостаса, због чега се сматра последњим значајним српским иконописцем. Био је један од  оснивача Удружења ликовних уметника и дугогодишњи представник овог удружења. Године 1910.  постао је редовни члан САНУ. Његова слика „Косовка девојка“ започета је пред Први светски рат, а завршена тек по његовом окончању, 1919. године. Настала је према иконографском моделу сликара Ферда Кикереца 1879. године. Прву верзију ове слике Предић је израдио за Коло српских сестара ради репродуковања на разгледницама у хуманитарне сврхе. Предић је представио бојиште непосредно након Косовске битке, извукавши у први план девојку одевену у народно средњовековно одело, која пружа помоћ рањеном српском јунаку, појећи га водом из златног путира. Статична композиција обилује детаљима, палим борцима, приказаним реалистички. Ова слика припада малом броју историјских композиција које Музеј чува као илустрацију догађаја из средњовековне историје Срба. Беспрекорно изведена, пример је уметничког схватања које је овај сликар усвојио и неговао од завршетка студија на Уметничкој академији у Бечу. У познатије слике убраја се и „Кнез Лазар се одриче земаљског царства“.

Урош Предић - Кнез Лазар се одриче земаљског царстваУрош Предић – Кнез Лазар се одриче земаљског царства

Паја Јовановић је био академски сликар који је живео и радио током друге половине XIX века. Рођен је 16. јуна 1859. године у Вршцу. По завршетку школе, уписао је гимназију, али је заједно са оцем почео да ради у породичном фотографском атељеу. Одлази у Беч 1878. године да би уписао Академију. По завршетку основних студија, прелази у класу професора Леополда Карла Милера, што ће пресудно утицати на његово сликарско уобличавање. На завршној годишњој изложби Јовановић излаже композиције „Гуслар“ и „Учи деда свог унука“, чиме заслужује награду и стипендију. Остао је у сликарским круговима борећи се за статус уметника. Преминуо је крајем новембра 1957. године, у деведесет осмој години живота.

Паја Јовановић - Бошко ЈуговићПаја Јовановић – Бошко Југовић

Петар Лубарда, један од највећих српских сликара XX века, студије је почео у Београду 1925. године, а наставио их у Паризу 1926. По сликарском делу и утицају који је извршио на развој послератног сликарства Лубарда је уметник изузетне величине и значаја. Године 1929. у Риму је отворена његова прва званична изложба, а 1937. године добија главну награду на међународној изложби у Паризу, затим 1940. године на изложби у Хагу. Ратне године провео је у концентрационим логорима. Године 1951. отворио је историјску изложбу у Београду, која је означила радикалан раскид са соц-реалистичким стилом у бившој Југославији. У његовим раним радовима осећа се утицај класичних мајстора, док је у послератном сликарству дао апстрактан облик и асоцијативну садржину. Фреску „Косовски бој“ Лубарда је радио пуне три године. Сматрао је да је важно ослонити се на митску прошлост да би садашњост која се гради имала ослонац у прошлости. Слика је послужила као легитимација модерног друштва које не заборавља своју традицију. Она није ламент над изгубљеном битком, већ слављење уметности.

Петар Лубарда - Косовски бојПетар Лубарда – Косовски бој

Оља Ивањицки рођена је у Панчеву 1931. године. До студија је живела у Крагујевцу, да би затим прешла у Београд, где као студент Академије уметности добија знање и вештину неопходну за успешну каријеру. По завршетку студија, добила је Фордову стипендију за наставак студија у Сједињеним Америчким Државама, а затим и могућност да учествује у програму Фулбрајтове стипендије „Artist in Residence“ у Роуд Ајленд школи дизајна. Добитник је Седмојулске и Вукове награде за животно дело. Године 2006. добила је награду „Златни беочуг“ за животно дело Културно-просветне заједнице Београда, као и награду Привредне коморе Србије за сарадњу. Умрла je у Београду 2009. године.

Оља Ивањицки - Бој на КосовуОља Ивањицки – Бој на Косову

Петар Радичевић је школу за примењену уметност завршио у Београду и Новом Саду. Дипломирао је на Академији за ликовну уметност у Београду. Углавом се бавио стрипом, мада је током осамдесетих година XX века запажен његов рад у сликарству. Излагао је на бројним стрип изложбама током година. Тренутно живи у Земуну.

Петар Радичевић - Косовска биткаПетар Радичевић – Косовска битка

Aутор: Павле Лековић

Извор: Сербум

You may also like...

1 Response

  1. 5. јула 2016.

    […] Косовски бој у српском сликарству […]

Оставите одговор

%d bloggers like this: