Двопређне чарапе “тимочких вила језеркиња“

Ручно плетене чарапе, украшене орнаментима, двопређеним шарама, део су наше историје, опште и појединачне, наше подсвести и нашег бића. Предмет њихових шара обухватио је све најлепше што постоји у природи и у нама. У књажевачком Завичајном музеју постоји пет деценија стара збирка двопређених чарапа, ручних радова сељанки, чобаница и вила тимочких.

Двопређне чарапе

Нема сеоске куће у којој се у некој дрвеној комоди, сандуку, као део ношње или тек њен остатак, нису задржале чарапе, најчешће црне, украшене мотивима цвећа у најразноврснијим бојама.

Само је један поглед на та уметничка дела довољан да спознамо како су их веште руке радиле са много љубави. Радост и лепота једног другачијег времена, једног другачијег села, где су у зимским вечерима доколице плетиље, уз тињање ватре са огњишта, стварале филигранску уметност, уткане су у сваку петљу двопређних чарапа.

Културно добро Србије

Збирку двопређних чарапа Завичајног музеја у Књажевцу основали су Видосава и Светозар Поповић, професори из Књажевца. Тај значајни етнографски и уметнички материјал проглашен је 1965. године за културно добро Србије.

Завичајни музеј у Књажевцу

У разговору са Светозаром Поповићем о проучавању двопређних чарапа шездесетих година прошлог века забележено је:

„Роман о вуненим чарапама, његов почетак и развој, драму, сукобе и трагедије створила је двопређним шарама наша сељанка, плетиља. Ми смо само сагледали, открили значење двопређних елемената, шара и симбола, разумели шта се њима каже, шта они представљају, и ми смо то речима исказали.

Погледајте тематику ових извода. Није случајно њен предмет био цвет, пупољак, лозица, нежна латица, листићи, звезде, голуб, пиле, све најлепше што постоји у природи, око нас, у нама, све што нас окружује на небесима и што има у космосу, и у микрокосмосу. Прекрасне арабеске мешају се, спајају и мимоилазе се са чудесним минијатурама, обликовно најразличитијим.

У свим условима, повољним и неповољним, са људима, на свом другарском, славном, човечном двопређно орнаментном путу, од недогледних висина до неизмерних дубина, без краја и дна. Па зар то није роман о чарапама које су створиле и испричале обликом и бојом наше плетиље, чобанице из Тимочке крајине, виле језеркиње из Тимока…“

Разноврсне у колориту, избору мотива, маштовите у стилизацији, чарапе су суштински представници фолклорне, „наивне“ уметности.

У каталогу који прати Збирку двопређних чарапа забележено је да се њихов настанак може пратити од Памирске висоравни у централној Азији ка Европи, до њених северних и јужних граница, па до обале Атлантског океана.

Двопређно плетиво су у средњу Европу и на Балкан донели Словени за време Велике сеобе народа. У читавом вишевековном путу тих чарапа Поповићи издвајају две епохе – преорнаменталну и орнаменталну. Наводе и да су се оне издвојиле пре Велике сеобе народа. Забележено је да су у књажевачком крају орнаменти на чарапама доживели свој потпуни процват у 18. веку.

Сведочанство о времену

Збирка Поповића садржи 675 етнографских предмета, међу њима и 308 двопређних чарапа, јединствен албум у свету са 240 чарапа нацртаних у оригиналној величини и боји, албум са 734 орнамената у боји, од тога 426 композиција народних орнамената у боји, албум са 800 табли са орнаментима у црно-белој техници, рукописаном грађом и картом истраживања двопређних орнамената и чарапа у области Тимока.

Те чарапе су данас сведоци давних времена. Ношене су на заветинама, славама, свадбама, сахранама. Љубав и лепота уткане у њих морале су да буду показане само при битним догађајима. Са старих, пожутелих фотографија наших прабаба и прадедова извирују испод чакшира, сукања или око листова затежу бриџ панталоне. Погледајте пажљивије и видећете – и даље су ту негде око нас.

Драгана Марковић

извор: serbia.com

You may also like...

1 Response

  1. 8. јула 2016.

    […] Двопређене чарапе “тимочких вила језеркиња“ […]

Оставите одговор

%d bloggers like this: