Дреновац код Параћина постаје Центар за проучавање неолита Балкана

На локалитету „Дреновац“ код Параћина, уз ауто-пут Београд – Ниш, на коме истраживања траjу од 2004. године, и овог jула jе, као и прошлих лета, 25 студената из Србиjе и БиХ, а сутра ће им се придружити и двоје са Универзитета Кембриџ.

На овом месту врше се археолошка ископавања и подиже Центар за проучавање неолита Балкана коjи ће бити истурено одељење Археолошког института из Београда. До сада jе инвестирано око милион евра, а jош треба толико, изjавио jе данас новинарима на локалитету руководилац истражних радова, виши научни сарадник Археолошког института Београд проф. др Славиша Перић.

Центар, осим за науку, имаће и велики значаj за туристички и економски развоj овог краjа.

Држава jе показала велико интересовање за пројекат изградње Центра а пре свега Министарство културе и информисања и Министарство финансија, а општина Параћин, са коjом имамо извранредну сарадњу, за изградњу комплетне инфраструктуре, истакао jе Перић.

Биће то Центар за проучавање неолита Балкана у оквиру даљег систематског истраживања овог локалитета званог „Дреновац – неолитски мегалополис„, оценио jе Перић.

Oн jе додао да ће предмет проучавања бити и остала неолитска насеља у средњем Поморављу, а „оваj део jе наjгушће насељени простор, на простору југоисточне Европе из млађег каменог доба, а то потврђује и чињеница да jе од Поjата до Багрдана било 80 до 90 насеља из млађег каменог доба“.

Велики део насеља jе на територији Јагодине, Рековца и на десноj обали Велике Мораве код Дреновца и Супској у Ћуприји, објаснио је Перић.

„Дреновац jе сада најинтересантније налазиште на централном Балкану. Налази се у подручју погодном за истраживање, и било jе насељено у континуитету дуги низ стољећа“, рекао jе Парић.

Oво насеље jе откривено 1962. године изградњом ауто-пута Београд – Ниш. Aуто-пут jе поделио оваj локалитет и покрива око десет хектара овог налазишта, коjи због тога, наjвероватниjе никада неће бити истражен, осим да се ауто-пут измести, додао jе Перић.

Центар jе пројектован и као Mузеj на отвореном, база за сва истраживања, напоменуо jе он.

На овом простору jе могло да живи 3.000 људи. У једној неолитскоj кући живело jе око осам чланова породице. Tо нам потврђује веома добро очувана архитектура и ентеријер, сачувани до у детаље са распоредом просториjа у кућама 12 пута пет метара са три просториjе, пећи у две просториjе, трећа просториjа без пећи, рекао jе Перић.

Према његовим речима, потврђено је да jе реч о спратним кућама.

У приземљу смо пронашли пећ, млин за млевење жита, посуђе за спремање хране. У једноj кући пронађене су 84 керамичке посуде, што говори да се ради о богатоj породици. Познавали су и технику ткања, нађени су тегови за стан али и пет малих сточића. Tо су подаци коjи нам говоре о систематизацији живота и претпоставци да jе реч о урбаном насељу, напоменуо jе Перић.

„Kуће су страдале у пожару, керамичке посуде где jе био пожар су црвене. Да ли су намерно паљене, или услед насиља, да ли jе насеље напуштано због рата или болести треба да утврдимо“, рекао jе Перић.

Проблем jе и овде као и у неолиту у Европи мали број гробова. Mи не знамо где су сахрањивани ни како, нађе се појединачно неки гроб или гробница групна, али по ономе колико jе на овом простору живело људи за хиљаду година требало би очекивати хиљаду до две хиљаде гробова. Нисмо пронашли некрополе у правом смислу речи па не знамо ни да ли су мртви остављани да труле, да ли су спаљивани или су сахрањивани негде другде, казао jе Перић.

Перић jе поновио да jе налазиште замишљено као археолошка радионица са акцентом на рад са студентима.

Центар ће имати три нивоа и градиће се у фазама. У подруму ће бити депо за налазе, на спрату  смештаj археолошких екипа, имаће простор за смештаj туриста, а у последњој трећој фази изградиће се музеj.

Локалитет „Дреновац“ Археолошки институт jе означио као једно од наjстариjих и најзначајнијих неолитских насеља на централном Балкану. Овде сваког лета долазе археолози, студенти факултета из Србиjе, Бугарске, Македоније. Ове године су од средине jула.

Kада су почела истраживања 2002. године, „наjпре смо мислили да се ради о око 30 хектара, али су касниjа геомагнетна снимања показала да се локалитет простире на два пута већој површини. Tзв. културни слоj досеже дубину од око седам метара“, напоменуо jе Перић.

Наjстариjи трагови живота овде датираjу из периода од 6.200 година пре нове ере, насеље jе било активно до око 4.000 године а потом се живот у њему угасио, као и у осталим неолитским насељима у средњем Поморављу, напоменуо jе Перић и истакао да ће будућа систематска истраживања показати зашто су угашена.

Извор: tanjug.rs

You may also like...

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.