Добрица Ерић – Сви моји преци

Преци

„Ми смо њихови потомци“ – ликови наших најзначајнијих личности из наше историје, владара, светитеља, научника, уметника, књижевника; рад академског сликара Слободанке Бобе Тодоровић

СВИ МОЈИ ПРЕЦИ

Сви моји Преци, које често сањам
Били су Срби, и ја им се клањам.

Полуписмени тежаци, горштаци
И горосече, али православци.

Хвала им што нам кроз љуте године
Сачуваше ова брда и долине

По којима се још разлеже јека
Од Њине песме, псовке и лелека

И рађају воћке, које посадише
Ти стари воћари, Те бивше радише.

Сад су Прах, помешан са земљом и песком
Мир Душама њиним у Царству небеском!

И ја, Њин потомак и дужник, од главе
До пете, земљољубац и ђак Светог Саве

Желим да проживим, остарим и умрем
У Земљи Србији и да будем грумен

Ове Земље, о којој певам без предаха
И у којој светли Прах мојих Предака!

И моји потомци, ђаци, земљоделци
И војници, Срби су ко и моји Преци.

Благолики, мекодушни тврдоглавци
И груборечићи, али светосавци.

Ако ову дугу зиму зла презиме
Сачуваће своје име и презиме.

Хвала им што бране Гробове од траве
А кућни праг и славски колач од троглаве.

Благосиљам им софре и колевке
Захвалан што смем изаћи пред Претке.

Нек им се димљаци на кућама диме
Све док укућани славе Крсно име!

А ја, њин предак, слуга без ајлука
И без газде, песмољубац и ђак Хромог Вука.

Желим да проживим, остарим и умрем
У Земљи Србији и да будем Грумен

Ове земље, о којој певам без предаха
И у којој светли Прах наших Предака!

Добрица Ерић, 1993.

Добрица Ерић  је рођен 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи — шумадијски сељаци Милош и Радмила.

Завршио четири разреда основне сколе у Враћевшници и опробао срећу — како сам каже — у многим занатима… Својим богатим стваралаштвом на својеврстан начин обележава живљење на шумадијском и српском простору. Он је песник, прозни и драмски писац, лирски здравичар Груже, сликар природе, села, детињства и љубави. Незаобилазан је у антологијама и уџбеницима. Пише поезију и прозу, сарађује у бројним листовима и часописима и често говори своје песме у разним пиликама.

Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године а до данас више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница… Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на светске језике. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику. У јавним наступима — на ТВ, на вечерима поезије и другим приредбама он своје песме не чита, он их говори, јер их готово све зна напамет. Са Д. Витошевићем припремио је антологију — „Орфеј међу шљивама“ (1963), а самостално приредио антологију —  „Да сабљама земљу дијелимо“ (1994).

Добитник је низа значајних награда и признања: Младо покољење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Вукова Награда.

Живи и ради у Београду и у Гружи.

ПОДЕЛИТЕ

3 Responses

  1. алексс каже:

    Дивно !!

  2. Πελασγοί каже:

    Дивно јесте! Маленкаја дигресија: Ерић је од ЕРО. Ко је Еро? Правилно, „са онога света“. Значи полутан, половац или семит. Ако додамо на то „круна“ или на ивриту „циц“, имамо нову слагалицу „цицеро“. Страшно, и овај је жид, и то крунисани, отуда њему у част толика халабука.

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.