Да ли црквени натпис из цркве Св. Богородице Одигитрије крије тајну Лепенског вира?

Старост некога или нечега се одређивала према томе по ком календару рачуна време од његовог рођења или његовог настанка. Тако сваки човек своје време рачуна од момента рођења (лични календар), а нација или народ од момента настанка своје заједнице (народни календар). Нема народа који користи туђи календар а да није од суштинског значаја за настанак његове заједнице. Тако је и са заједницом Старих Срба Метохије и Косова.

На надвратнику цркве Св. Богородице Одигитрије, у Мушутишту, у Русеничком Подгору, код Призрена стоји уклесани текст:

„Поче се и сазида се божански и свечасни храм Пречисте Владичице Наше Богородице Одигитрије из темеља, у дане превисокога краља Уроша, трудом и старањем великог казнаца Драгослава, са Јеленом супругом својом и Станишом, сином својим, и Аном, кћерју својом, године 7823, индикта 5.“ (Задужбине Косова, споменице и значења српског народа, Призрен-Београд, Издавач Дело, Љубљана, 1987.)

Овај надвратник има вушеструк културно-историјски значај:

1. Представља најлепши и најстарији епиграфски споменик и
2. Натпис је датиран са годином 7823, што би по њему, требало да значи да је то 1315. година
по рођењу Христа.

Оно што завређује пажњу је година градње написана као 7823. Поставља се питање: по чијем то календару је та година ако је та година, по звничним календарима средњовековне Србије, била 6823. година од постанка света, а 1315. година од рођења Христа? Дакле, постоји огромна разлика између званичног народног календара (неко каже византијског календара), по коме је година 1315. по Христу, односно 6823. година од постанка света, и календара на надвратнику цркве Богородице Муштишке по коме је та година назначена као 7823. година. Разлика је у пуних 1000. година. По чијем је календару Христова 1315. година, у ствари, 7823. година? По том би календару ова, 2012. година по Христу, била 8520. година.

Текст и датум на надвратнику цркве Богородице Муштишке је, најпре, намењен верницима, односно Старим Србима села Муштишта јер је ова, као и свака црква заштитница, била средиште религијског, културног и свеопштег живота Срба на том простору. Значи ли то да су Стари Срби (или Старинци) из села Муштишта, имали свој сопствени календар, календар различит од календара „новопридошлих“ Срба са Карпата који су, као и сви полабски Словени, рачунали године од формирања Црног Мора (или од потопа, односно од постанка света), а то је догађај који се збио око 5500. године пре Христа. Да се закључити да су Стари Срби, према податку са надвратника цркве, стари пуних 8520. година. Међутим, неки српски истраживачи (намерно помињемо само српске истраживаче), који су имали прилику да виде надвратник, одмах су закључили: „грешка неимара и ктитора“. Да ли може бити грешке код једног веома важног објекта, објекта који је у архитектонском смислу претходио Грачаници, односно служио као макета у градњи грандиозне Грачанице?

Оригинални текст натписа на надвратнику цркве Богородице Муштишке према путописним белешкама историчара Милоша С. Милојевића

Да ли грешка може бити непримећена код клесања камена или код уградње тог камена над улазним вратима, на чеоној страни цркве? Да ли се једна, тако кардинална и очигледна, грешка може подкрасти поред строгих канонских прописа и правила којима су уређивана ктиторства? Питања би могла да се ређају у недоглед, али оставимо то здравим разумима истраживача.

Надвратник цркве Богородице Муштишке није једини писани извор датиран овом врстом календара. Тим календаром је датирана и једна књига писана у Пећи, 1324. године, који гласи:

“Овај се Апостол написа у дане благороднога краља Стефана Уроша Трећег, свих српских земаља и поморских, по налогу архиепископа свих српских зем аља и поморских кир Никодима, руком убогог и многогрешног црнорисца Дамјана, и недостојног назвати се али по милости Божјој Јеромонаха, које отачаство гроб, а богатство – греси. И Параклитик и Октоих у Пећи, у граду што се зове Жрело, у славу Свете Тројице, године 7832 (1324)” (Задужбине Косова, споменице и значења српског народа, Призрен-Београд, Издавач Дело, Љубљана, 1987). Овде је сувишно било шта рећи, осим напомена да се ради о писцу као црквеном званичнику.

Према овим историјским изворима, уколико се узму за тачним (а нема разлога да се сумња), Стари Срби су имали свој календар, који је по старости, јединствен у свету јер задире у времена најстарије људске цивилизације. Дакле, по том календару ова, 2012. година по Христу, била би 8520. година. Оно што тера на размишљање, јесте да се овај временски период од 8520. година, поклапа са старошћу археолошких налаза цивилизације Лепенског вира од којих су најранији датовани у време од преко 8 500 хиљада година. Да ли и колико Стари Срби (или Старинци) имају везе са цивилизацијом Лепенског вира, питање је за научнике.

Старост календара Старих Срба, (по коме смо сада у 8520. години), можда треба тражити у Словенској астрологији и најстаријој књизи која садржи знање о звездама, под називом „Звездана књига Коледа“. Стари Словени (или Стари Срби) су ову књигу добили од бога Коледа. Бог Коледо је сишао на земљу и пренео је ову науку о Великом Колу, и направио први календар (дар Коледа). Према традиционалним астролошким прорачунима ово се последњи пут догодило око 6530. год. пр.н.ере. Шта је то „Велико Коло“? Према Словенима центар неба је Поларна звезда око које се окреће звездано небо, или како су га они називали Коло Сварога. Коледо је дао људима календар када је Поларна звезда (Купала) пресецала нулти меридијан. Након прорачунавања времена када се то догодило, добија се 6530. година пр.н.ере са осцилацијом од 30 година. То је година, како неки научници тврде, када је нестала Атлантида, односно када је било потопа.

На крају треба закључити да надвратник Богородице Муштишке, као и остаци многобројних цркава и гробаља у овом подгорском селу, крију многе ствари од важности за прошлост Срба овог простора, а да се званична наука (пре свега археологија и етнологија) није довољно, или није се на адекватан начин бавила истраживањем историје и етно-културолошких специфичности Срба са простора Русеничког Подгора.

Драгомир Станисављевић Живкин

Извор: Магацин

You may also like...

4 Responses

  1. Danko каже:

    Na osnovu istraživanja dna Crnog Mora, William Ryan i Walter Pitman-u, su dokazali da je do biblijskog potopa došlo zbog pucanja Bosfora (na našem jeziku: Bog-stvori) i prelivanja Egejskog u Crno More. Ne znajući za naš stari kalendar, a na osnovu merenja C14 u školjkama, oni su došli do vremena kada se potop desio: 5600 godina pre Isusa (Pre 7616 godina). Ovo je neverovatno blizu 7525 godina, tako da je greška merena sa C14 samo 91 godinu.

    • Невероватно подударање. Јел можете да доставите неки чланак о томе да објавимо овде?

    • Постоје и друга датирања те провале воде из Средоземља темпом од око 20.000 кубних километара дневно, што је подигло ниво тадашњег слатководног језера за 92 метра. Сеизмички удар који је отворио овај пролаз неки чак смјештау у узак коридор од свега 20 година (5.508 пр. Христа +/- 10 год, што се савршено поклапа са српским календаром озакоњеним од цара Душана. Ово је изузетно широка тема (може се почети са рецимо Noah’s
      Flood” and the Late Quaternary Geological
      and Archaeological History of the
      Black Sea and Adjacent Basins, Paper
      178 (1-16), али не треба запоставити ни савремена генетска истраживања, као ни старе рукописе попут Пајсијевог летописа, па и прастарог „Гилгамеша“. А управо ћемо у њему наћи кључни путоказ за уверење да катаклизма у Црном мору није библијски потоп. Наиме, Гилгамеш упорно тражи начин да врати у живот свог пријатеља Енкидуа, обилази богове и мудраце, све док не дође до Утнапиштима (Ноје) коме су богови после потопа дали бесмртност. Ноје га упућује да тражи траву бесмртности на западу у великом слатководном мору, тј. Црном мору. То смешта и потоп дубље у прошлост, негде у прве миленијуме постглацијалног периода, али омогућује и датирање настанка усмене верзије „Гилгамеша“. Разуме се да су и Лепенски вир и Винча и Рудна глава, па чак и Пчелињи крш могу, а како се све даље чини и морају довести у контекст тих древних догађања. Ако успемо спојити енигме Хелма са Тилаком и Кљосевом и дати им заједнички називник, та тријада ће створити кључ за врата наше затајене историје.

Оставите одговор

%d bloggers like this: