Археолошко откриће код Иђоша: одбрамбени ровови из позног бронзаног доба

Још једно спектакуларно археолошко откриће на локалитету Градиште у Иђошу, у близини Кикинде, открива нам како је праисторијски човек живео.

iskopine

Остаци неолитског, али и касног бронзаног и почетка гвозденог доба указују да је основна активност била земљорадња и сточарство, да су се становници бавили грначаријом, али и да су живели у тешким и немирним временима.

Читаво насеље које је пронађено простире се на више од два хектара и откривено је на простору банатске равнице. Колико ће оваква археолошка открића утицати на промену историје, указао нам је др Мирослав Марић са Балканолошког института САНУ – докази указују на то да су две различите заједнице пре више од 5.000 год.п.н.е. живеле заједно:

– У најранијем периоду открили смо да су на овим просторима заједно живели људи којима је матична област у Мађарској и на централном Балкану. Ово је право откриће, до сада нисмо имали доказе, имали смо једне поред других, али да у једном објекту имамо материјал обе културе, велико је откриће за човечанство. Доказ да су живели заједно на једном локалитету од великог је значаја не само за археологију него и за историјско и културно наслеђе – каже Мирослав Марић.

Foto: Telegraf

Прошле године на овом локалитету пронађена је кућа из позног неолита, само једна у низу у читавом насељу које је захваљујући тиму Патрика Мертла из Немачке откривено помоћу геомагнетних снимања. Тим археолога који већ дуже време ради на ископавању и проналажењу доказа о постојању живота, ископао је још једну сонду препуну керамике и животињских костију, објаснила је за Телеграф Неда Мирковић Марић, археолог и менаџер пројекта:

Foto: Telegraf

– На основу досадашњих истраживања јасно је да су људи живели у кућама које су ишле у редовима, насеље је било ограђено рововима. У северном делу нашли смо једнослојно насеље слично данашњем, отприлике на редове. Бавили су се сточарством и земљорадњом, а свакодневне активности биле су бављење грнчаријом и риболовом јер се у близини налазила река.

Куће су имале две просторије, једну мању и једну већу, биле су димензија 5×8 метара. Насеље је било организовано тако да је више кућа чинило један комплекс, јер није пронађена никаква грејна инсталација, те су претпоставке да је више кућа чинило један објекат или кварт.

Др Марић је објаснио да су ове године студенти и археолози сишли неколико метара дубље у кућу у делу са отпадним јамама које су постојале и пре градње насеља:

– Овде смо пронашли подручје у којем су се одвијале живе активности, они су у овом делу обрађивали месо, скидали су га са костију. Претпоставке је да се на овом месту обрађивала ловина, нашли смо бројну грнчарију, лонце и посуде, али велико откриће је ножић од вулканског стакла и тегови за разбој.

Foto: Telegraf

Недалеко од локалитета са неолитским кућама, пронађено је и насеље из доба позног бронзаног и почетка гвозденог доба. Барин Молој са колеџа у Даблину са тимом студената дошао је до невероватног открића да су људи у овом добу живели у страху и да су се све време штитили од непријатеља:

– Ова открића су значајна за историју јер нам откривају да су људи и пре 1300 година п.н.е градили фортификације, објекте у којима су живели. Тражимо остатке њиховог живота-керамику, алатке, њихова станишта и објекте.

Арехолози закључују да је ово била једна лепша страна њиховог живота, али да су живели у немирном времену и тренутно се ископавају остаци рова, односно бедема који је штитио насеље од најезде непријатеља.

Лидија Милашиновић из Народног музеја у Кикинди каже да на овом архолошком ископавању ради 18 студената из Кардифа, Даблина и студенти Филозофског факултета из Београда:

Foto: Telegraf

– Изузетно је важно да успоставимо сарадњу са страним Универзитетима како бисмо добили квалитетна ископавања и резултате. Студенти осим теренског рада имају и наставни део где уче како и на који начин се материјал археолошки обрађује.

Ревизиона арехолошка истраживања на локалитету Градиште код Иђоша почела су још почетком 20. века, али су прекидана у неколико наврата. Најпре је отворено неколико сонди, касније се кренуло у исцрпна археолошка истраживања како би се утврдило и доказало да су пре 5.000 г.п.н.е људи градили насеља у редовима, да су се бавили свим облицима пољопривреде, али и да су живели у тешким и немирним временима, где је одбрана од непријатеља била део живота и останка на свом локалитету и подручју.

Драгана Старчевић

Извор: Телеграф

You may also like...

1 Response

  1. 11. јула 2016.

    […] Извор: Телеграф Археолошко откриће код Малог Иђоша: одбрамбени ровови … […]

Оставите одговор

%d bloggers like this: