Археолошка истраживања Рудника – како је настао најбогатији Лазаров град

Наши преци рудничког краја били су космополите, трговци, полиглоте. Живели су у граду који су желели многи, а који је кнез Лазар чувао све до погибије на Косову.

Да средњи век није мрачна епоха о којој мало шта знамо, а претераних занимљивости и не нуди, археолози нам доказују из дана у дан. Изненади нас уређеност живота некада, а посебан видик отвара се када под око археолога дођу они који су насељавали крајеве којима данас ходимо. Реконструкција живота наших предака прераста у архетипско интересовање – какви су били, шта су радили, како су живели…

Археолошка проучавања средњовековног града Рудника имају одговоре. На истоименој планини, око 15 километара северно од Горњег Милановца, између изворишта Златарице и падина врха Мала Кеља, пронађени су остаци рударског и трговачког града. Локалитети Маџарско брдо, Дрење и врхови Велики Штурац и Мали Штурац чували су многе тајне. Истраживачи су тек осетили пулс насеобина, а резултати већ фасцинирају.

ИМУЋНИ ДОМАЋИНИ

Наши преци рудничког краја били су радни, религиозни, у мрежи важних саобраћајница, што је од њих изнедрило космополите, изузетне трговце и модерне полиглоте. Јавни живот града био је концентрисан око средњовековног трга као административног центра, а научнике је посебно заинтересовао приватни живот становника.

– Истражујемо стамбене објекте, покушавамо да дођемо до свакодневног инвентара, да видимо како су они били грађени и украшени. И имамо изненађујуће резултате, неки од њих су репрезентативни за своје време – каже др Дејан Радичевић, доцент на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду.

Приватна кућа на два нивоа на локалитету Дрење открива дом имућног домаћина. Доњи спрат је служио као радни простор, а горњи спрат за становање. Живописни надвратак са фреско декорацијом указује да су грађани имали јак осећај за естетику, али и да су могли да приуште врхунске живописце. У овом дому откривена је и икона, документ о српској слави.

Уређена насеља грађена су по строгим правилима урбанизма, довољно далеко од рударских окана. Богата трговачка и привредна средина била је дом Србима, Сасима, Дубровчанима, приморцима, Угрима. Цркве које су припадале домаћем православном и новопридошлом католичком становништву указују на живу мултикултуралну заједницу у 14. и 15. веку.

– Рударски цехови били су расути по целој планини и тамо су радили рудари. У самом граду, трговачком седишту, где је био трг, деловали су трговци, првенствено Дубровчани, а с временом се формирао и домаћи трговачки слој. Властела се делила на ниску и високу, која је имала своје рудокопе – објашњава наш саговорник.

ПРВИ ДИНАР

Град је имао администрацију, царину, конзула који се бавио само проблемима Дубровчана. Био је добро уређен систем, за своје време модеран, правно регулисан град. На тврђави је имао војни гарнизон са заповедником, представником највише војне власти.

Актуелни владари посећивали су град и борили се за њега. Свако је желео важан економски центар у коме је искован први српски динар с ћириличним натписом, град који је био достојан резиденције Ђурђа Бранковића и у коме је нађен печатњак кнеза Лазара. Одолевао нападима Угара, али турска освајања доносе ново доба.

– Немамо трагове живота на овим просторима после освајања Турака. Непосредно пре пада Смедерева 1459. године пао је Рудник. Турци су ново насеље засновали на другом крају планине – каже др Радичевић.

Извор: Блиц

1 Response

  1. 4. јула 2016.

    […] Археолошка истраживања Рудника – како је настао нај… […]

Оставите одговор