Списи из 12. века у Архиву Војводине

У Архиву Војводине први пут јавности приказани најстарији документи из периода од 12. до 17. века

FOTO: Spisi iz 12. veka u Arhivu Vojvodine

Први пут у историји Архива Војводине дугој 90 година су, на обележавању годишњице, јавности приказани најстарији оригинални документи из периода од 12. до 17. века – шест пергаментних листова и пет рукописних кодекса на папиру, пронађени прошлог марта међу 9.000 метара архивске грађе коју чува ова установа.

Међу њима се издваја пергаментни дволист, фрагмент рукописа Бревијар из 12. века, најстарији документ не само у овом архиву, већ и у Србији. Он садржи богослужбени текст, са обе стране исписан двостубачно латинским језиком, „каролиншком минускулом”, калиграфски.

Како су најстарији документи пронађени у једној необележеној кутији детаљно су описали архивисти Зоран Стевановић и Весна Башић у својој књизи „Пут документа”, издатој поводом јубилеја Архива Војводине. Стевановић истиче да се у Архиву Војводине налази 9.000 метара архивске грађе, која је настајала кроз векове.

„Заиста имамо широк распон архивске грађе, од 12. па до 21. века. Прошле године смо на нашу срећу пронашли кутију у којој су се налазили документи непроцењиве вредности који су били веома добро сачувани. Ми нисмо ни били свесни колико су они стари, а све то је описано у књизи ‘Пут документа’. Не мислим да ћемо пронаћи ишта старије од списа који ће бити изложени, али много пута се показало да је историја непредвидива и да никад не можемознати шта можемо наћи“, прича Стевановић.

Даровница из 1618. године издата епископу српског народа Симеону Вретањи

Пут Бревијарa из 12. века

Првобитан долазак овог документа у Архив Војводине још увек није познат. Документ је у Архив враћен реституцијом после Другог светског рата. Наиме, након Априлског рата 1941. године, за ратног комесара Архива поставља се Рудолф Шмит, који је служио окупаторима као посредник за одношење архивске грађе, односно ратног плена у Беч. Међутим, он је истовремено стварао и своју приватну збирку драгоцених докумената, а међу њима се налазио и Бревијаров текст. Пред крај рата Шмит бежи у Чехословачку, где је ухапшен као ратни злочинац. Украдена архивска грађа је предата тадашњем Југословенском посланству у Прагу, да би потом била пребачена у Београд. Након Београда, Бревијаров спис и остали документи налазили су се у згради Бановине, а тек 1959. године су предати Архиву Војводине. Старост докумената који су се налазили у тој кутији откривена је тек прошле године.

Бревијаров документ 12-13 век

Драгоцени документи Архива

Међу многобројним историјским документима у војвођанском архиву Стевановић истиче писма патријарха Арсенија Чарнојевића упућена аустријском цару Леополду.

„Та писма Чарнојевић шаље 1689. године из места Комарно на северу Мађарске и захваљује се цару Леополду на указаној помоћи за српске избеглице. Дакле он већ те године говори о српским избеглицама које су населиле ове крајеве, а Велика сеоба Срба се догодила тек следеће године. Реч је о документима који продубљују историју и општа схватања која добијамо из уџбеника“, објашњава Стевановић.

Поред пергамената, папирних рукописа и кодекса, заинтересовани ће моћи да погледају и сито за израду папира у којем се налазе и жице од којих настаје водени знак на папиру. На поставци су издвојени водени знаци из рукописне грађе.

Извор: Политика, 021

You may also like...

1 Response

  1. 20. јуна 2016.

    […] Списи из 12. века у Архиву Војводине […]

Оставите одговор

%d bloggers like this: