Милош Обилић: Јунак који је одржао реч

Милош Обилић био је српски витез из средњег века који се често спомиње у српској епској (јуначкој) поезији. Он је убио турског султана Мурата у јеку Косовске битке 28. јуна 1389. године. У народним песмама и легендама, Милош је слављен као херој натприродног рођења и снаге ( или је његова мајка била вила или је његов отац био змај).

Снагу је добио из кобиљег млека, од чега потиче његово презиме Кобилић или Кобиловић. Имао је изузетног коња по имену Ждрал, а његови побратими су били Милан Топлица и Иван Косанчић. Милошева вереница је била Оливера, кћерка кнеза Лазара Хребељановића.

Од свих српских јунака, Милоша Обилића красе најдивније и најузвишеније особине. Он је храбар, отмено скроман, частољубив и спреман за жртвовање за добро народа, али и бескомпромисан, одлучан и свестан да се смрт смрћу побеђује. Према неким верзијама, Милош Обилић би могао да буде брат кнегиње Милице – Никола Вратковић. А наводно, права истина је скривана из дипломатских разлога. По родослову, Никола Вратковић је историјска личност, српски принц, чукунунук Стефана Немање.

Величина Милоша Обилића је у одржаној речи коју је дао уочи Косовске битике и зато га многи сматрају јунаком над јунацима. На кнежевној вечери, у истоименој епској песми, опевана је здравица кнеза Лазара српским великашима и витезовима за столом, на скупу који се одржао на тајном месту у Крушевцу, ноћ уочи битке на Косову. На челу стола је седео цар Лазар, а заплет настаје када наздрави Милошу Обилићу и искаже сумњу у његову верност. Неправедно оптужен за издају и осрамоћен, Милош бурно реагује на кнежеве речи. За себе каже никада није био, нити ће бити издајник, а да би доказао своју исправност и оданост спреман је и да умре. Даје заклетву пред свим гостима да ће убити турског цара Мурата и да ће се, ако којим случајем преживи, осветити Вуку Бранковићу због клевете.

Када је Косовска битка почела, Милош Обилић је био на челу војске. Носио је копље и на свом коњу Ждралу кренуо ка турском табору. Предање каже да је окренуо копље наопако, што је у то време значило предају. Када су га турски војници разоружали, наређено му је да приђе и да се поклони султану. Кренувши да се сагне и поклони, извукао је сакривени нож испод оклопа и распорио турског султана Мурата. Својим јунаштвом и часном смрћу ослободио се клевета о издаји и испунио дату заклетву. Многе породице из области Старе Херцеговине, Црне Горе, Лике, Крајине и Далмације у свом породичном предању чувају уверење да воде порекло од Милоша Обилића (Копривице, Рупари, Зарубице, Војовићи и други).

Прославио га Његош

Милош Обилић је живео у свести српског народа, али је тек након „Горског вијенца“ Петра Петровића Његоша постао симбол јунаштва. Његош је у његовом лику објединио све што су о Милошу знале легенда и народна песма.

Извор: Магацин, Вести

1 Response

Оставите одговор