Тројствена лавра – што је за Србе Свети Сава, то је за Русе Свети Сергије

Тројствена лавра Светог Сергија (Тројице-Сергијева лавра или Сергејев посед) је најважнији и највећи мушки православни манастир и духовни центар руске православне цркве. Налази се око 70 км према сjевероистоку од Москве, на путу за Јарославље.

Манастир је 1345. основао један од најслављенијих руских светаца, Св. Сергиј Радоњешки, са братом Стефаном. Дрвену цркву у част Светом Тројству саградили су на брду Маковец, на ушћу рјечица Кончуре и Вонђуге.

Свети Сергиј је први у живот манастирског братства увео општежитељни типик, према коме су монаси живјели у издвојеним келијама, док су домаћинство и посједи били заједнички. Такав начин манастирског живота одредио је и будуће карактеристике архитектуре.

Дрвена ограда је окруживала 13 издвојених колиба-келија, цркву и неколико посебних грађевина које су чиниле заједничко домаћинство. Тако је усред непроходне шуме настао мали дрвени град. Године 1355. Свети Сергиј је објавио повељу према којој је манастир морао имати помоћне зграде као рефекториј (трпезарија), кухињу и пекару. Ова повеља је постала модел за бројне сљедбенике који су основали више од 400 манастира по цијелој Русији.

Име светог старца постало је тако чувено да му је у походе, на ово мјесто скривено дубоко у шуми, дошао и велики московски кнез Димитрије. Преподобни Сергије је постао његов духовни учитељ. Управо он је 1380. године благословио кнеза Димитрија, прије поласка у Куликовску битку.

За вријеме царевања Ивана Грозног, манастир постаје неосвојива тврђава. Њен задатак је био да штити прилаз ка Москви. Дрвене келије се премјештају ближе масивним каменим зидинама, које се уздижу до шест метара у висину, а на ослобођеном простору се гради црква са пет купола, посвећена Успењу Пресвете Богородице. Био је то својеврсни дар манастиру од цара.

У периоду историје Русије, познатом као Смутно доба, пољско-литванска војска је шеснаест мјесеци држала манастир под опсадом. Међутим, ништа није могло да поколеба одважне заштитнике манастира, као и херојско држање одреда бранилаца, који је под вођством Аврамиј Палицина, противника послије дуге опсаде натјерао у бјекство. Под зидинама манастира пољска војска је била и 1618. године, опет безуспјешно и посљедњи пут!

Управо на овом мјесту, под зидинама утврђења, неколико година касније (1612) под вођством Мињина и Пожарског, окупила се народна војска припремајући се за ослобађање Москве.

Августа 1689. године млади цар Петар, будући Петар Велики, по мрклој ноћи је сам дојахао у Тројицки манастир, како би се спасао од побуне „стријелаца” (елитне руске јединице тог времена). Пошто је у крвавој борби за власт однио побједу над својом сестром, принцезом Софијом, Петар није заборавио манастирско братство које га је подржало. Касније се цар Петар Велики одужио свом сколоништу, јер је за његове владавине у манастиру изграђена велелијепна трпезарија у барокном стилу и у њеном склопу храм посвећен самом Сергију Радоњежском. Ово је једно од најупечатљивијих и најљепших манастирских здања, које красе раскошне декорације у стилу московског барока.

Године 1774. руска царица Елизабета манастиру је доделила статус лавре и изградила 88 метара висок барокни торањ. А годину дана касније у овај манастир прешла је једна од навећих духовних школа у Русији – Московска духовна академија.

Лавра је била сједиште московске патријашије све до 1983. године када је то постао Данилов манастир у Москви.

Срце Лавре чини црква Свете Тројице (Тројицка црква) у којој се налази кивот са моштима једног од најпоштованијих руских светитеља – Сергија Радоњешког.

Манастир Тројицко-Сергијевска Лавра духовни је центар руске цркве, ту је Духовна академија, а игуман је, по традицији, сам руски патријарх.

Свети Сергиј Радоњешки

Свети Сергиј Радоњешки

Духовну академију похађају и ученици из Србије, под покровитељством СПЦ. Због тога, сваки пут када се прославља Свети Сергије Радоњешки, на литургији коју служи руски патријарх увијек присуствује и неко од епископа СПЦ.

Оно што је Свети Сава за Србе, то је Свети Сергије Радоњешки за Русе. Успио је да измири и уједини руске кнезове, а сматра се оснивачем монаштва у Русији.

Током свог живота Сергеј Радоњешки чинио је многа чуда. Људи су долазили из разних градова, тражећи исцјељење за своје болести и како би чули поуке, а понекад чак и само да га виде. Према предању, васкрсао је дечака који је умро на рукама свога оца.

Колико је овај светитељ битан Русима говори и чињеница да је за 2014. годину, када се прослављало 700 година од његовог рођења, формиран одбор за прославу, који су чинили руски патријарх Кирил и предсједник Русије Владимир Путин.

Погледајте лавру снимљену из ваздуха:

 

Извор: Trebinjelive.info

You may also like...

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.