Стручњаци траже ктитора манастира Велуће 

Мистерије градитеља старе светиње недалеко од Трстеника поново је у жижи научне јавности. Храм потиче из друге половине 14. века, а по предањима, подигла га је Мара, ћерка кнеза Лазара

 Манастир Велуће, бисер моравске архитектуреМанастир Велуће, бисер моравске архитектуре

Манастир Велуће, на 10 километара од Трстеника, поново је у жижи научне јавности. Стручњаци Гордана Гаврић, археолог краљевачког Завода за заштиту споменика, и др Бранислав Цветковић, историчар уметности Завичајног музеја Јагодина,објавили су обимну монографију о бисеру моравске архитектуре, а ове године крећу у „потрагу“ за најстаријом историјом здања, које представља непокретно културно добро од великог значаја.

– Наша монографија је напор да у научним круговима још једанпут подстакнемо размишљања о могућим ктиторима, а већ смо осмислили нов пројекат који ће подразумевати скидање, преписивање и тумачење свих натписа у манастирској цркви – напомиње археолог Гордана Гаврић.

– То је нужан корак у вишедеценијским покушајима да се утврди историја манастирског комплекса, будући да су неки натписи слабо читљиви, а неки су, својевремено, погрешно ишчитавани.

Манастир Велуће (раније Сребреница) потиче из друге половине 14. века. Нека народна предања говоре да је манастир подигла Мара, кћер кнеза Лазара. Аутори монографије наводе да су почеци манастирске историје, за разлику од његове историје у 19. веку када је и обновљен, скоро непознати. Научници су радили на конзервацији архитектуре и сликарства до 1973. године, а кров је саниран истовремено са одвијањем археолошких истраживања 2006.

– Доносимо доста нових момената, имамо и добру фото-документацију као резултат 20 година долажења у манастир – истиче др Бранислав Цветковић, чији је предмет интересовања фрескосликарство.

Неуморна игуманија Теодосија

– Верујемо да Велуће не сме да се измешта из контекса државе Лазаревића, као што указујемо на то да је старија историографија неоправдано потцењивала рад велућких зографа.

Манастир Велуће, грађен седамдесетих година 14. века, треба поштовати и због чињенице има развијену и живу заједницу, која чува наслеђе. Монахиње одржавају хармонију унутар здања и радо дочекују добронамернике. Епархија крушевачка је широм отворила врата научницима да истраже и докуче историју манастира.

– Благочастиви ктитори промишљали су на много векова напред, па су зато манастиру давали, поред цркве, која је прави драгуљ моравске архитектуре и предивне фреске у којима можемо да читамо историју и када ратни вихори униште све записе, и имања која постоје већ седам векова и монашкој заједници Ваведења Пресвете Богородице била су одувек потпора за молитвени живот – сведочи игуманија Теодора.

Молитвеници у манастиру

Тло за богомоље

Археолог Гордана Гаврић истиче да се у непосредној близини манастира Велуће налазе још четири манастира, те 27 археолошких локалитета. Манастири Дренча, Љубостиња, Руденица, Милентија, средњовековне тврђаве Козник, Грабовац, те бројна налазишта (Пољна, Почековина, Страгари, Плеш) указују на то како је од давнина трстенички крај, који одлукује плодно пољопривредно земљиште и минерална и рудна богатства са широм околином, био атрактиван за живот. Модерни путеви су настали на траговима Римљана, познатом Моравском трасом Краљево – Трстеник – Крушевац.

Иконе у манастиру

Бисер у зеленилу

Према подацима Епархије крушевачке, стари конак рађен је у време кнеза Милоша, а комплексу манастира, кога окружује јединствена башта попут ботаничке, припадају и нови конак из 1972. године, трпезарија, спомен-чесма и капела са звоником, подигнута 1962. године трудом сестринства. Иконостас капеле је дело иконографске радионице манастира Велуће. У близини манастира налази се извор минералне воде Велућки кисељак, данас „Мивела“.

аутор: Софија Бабовић

Извор: Стручњаци траже ктитора манастира Велуће | Србија | Novosti.rs

Оставите одговор